БИБЛИОТЕКА КЉУЧЕВИ

Са Кључевима добијате особену личну библиотеку, са делима која, пореклом из разноликих области човековог креативног духа, побуђују на размишљање, истраживање, комуникацију са другима и собом, уживање, на стварање и саопштавање света који ће бити више наш и заштићен од деструкције.

Библиотека обухвата колекције 1001књига, Гласник, Трагови и Мозгалице.

Јовица Аћин

Уредник више Гласникових библиотека Јовица Аћин, приповедач и есејиста, аутор је низа књига прича и есеја, укључујући најновије Голи приповедач (2008), Шетња по крову (2007) и Прочитано у твојим очима (2006. и 2007). Превео је на српски више од 40 класичних и новијих књижевних и филозофских дела с немачког, француског и енглеског језика.

Jovica Acin
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Јовица Аћин
Затвори
Колекција 1001 КЊИГА
Дела из бескрајне Вавилонске библиотеке, у џепном формату, за сваког, сваки трен и свугде, за читање, знање и љубав, за 1001 ноћ и 1001 дан. Колико год се понеке књиге из тог разноликог сплета могле учинити необичним, свакад су са далекосежним и озбиљним импликацијама. По духу отворене, изазовне или поверљиве, у видокругу им је увек разумевање животних појава и квалитет живота, као и постављање питања од којих не би требало да одвраћамо поглед.
КЊИГА О ФИЛОЗОФУ
КЊИГА О ФИЛОЗОФУ
КЊИГА О ФИЛОЗОФУ
КЊИГА О ФИЛОЗОФУ
КЊИГА О ФИЛОЗОФУ
КЊИГА О ФИЛОЗОФУ
КЊИГА О ФИЛОЗОФУ
КЊИГА О ФИЛОЗОФУ
Фридрих Ниче
превео Јовица Аћин, друго издање, 2011, 11 х 18 цм, 144 стр., броширан повез, латиница
ISBN: 978-86-519-0997-2
464,40 РСД

Пошто нико у његово време није, по Ничеовим речима, знао на шта личи добра књига, замислио је да направи Књигу о филозофу. Ипак, није стигао да то уради, али из тог пројекта остали су прилози о односу филозофије и уметности, као и филозофије и науке и културе, са проблематизовањем истине и лажи у изванморалном смислу. Већина је фрагментарног карактера, али то читаоца Ничеа не шокира, јер фрагментација је била део његовог стила. При томе текст је увек жесток и увек је отварајући према филозофији сутрашњице. Ниче се немилосрдно, потврђујући живот, окомљује на сахранитељску улогу такозване науке, на оне који би да покопају мисао и онемогуће уметнички дамар филозофског срца. Филозоф не треба да трага за истином него за преображајима света у људима. Он је усамљеник, јер без спремности на самоћу филозофска делатност је немогућа.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd сервис PlatiMo Комерцијалне банке
©2009 - 2012 — Службени гласник