О фантазирању и окултном, сневању и уметничком стварању, сећању и сексуалности... изабрани огледи утемељитеља психоанализе, незаобилазни за разумевање нашег несвесног психичког живота – у језику и комуникацији, творевинама културе и индивидуалним митологијама – чије све енигме још нису одгонетнуте.
У садашњости се, помоћу речи, стичу заборављена прошлост и могућна будућност, и тако, у неку руку, несавладиво бива савладано и немогуће није више немогуће. Такво поверење у речи гаји психоанализа.
И она устоличава ослободилачку улогу језика.
