У Камењу Венеције највећи енглески писац о уметности и књижевности у 19. веку, са страшћу представља град који ће назвати „рај међу градовима“. То је Венеција пре послератне рестаурације. Овде историја уметности превазилази себе и сеже до саме природе, и до изванредне филозофије уметности и до морала сазданог као етика грађења. Као такво, дело је надахњивало Лава Толстоја, Бајрона, Махатму Гандија и Марсела Пруста. Оно је основа новог погледа на архитектуру и њено разумевање. Велики модерни архитекти учили су из њега. И још је живо, и још нам казује тајне Венеције,архитектонских облика, лепоте камена и вредности грађења. Напросто, тешко да му ико може одолети.
