БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција НАСЛЕЂЕ

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Тумачење књижевне баштине у новом књижевноисторијском, књижевнотеоријском и културолошком кључу. Наравно, у првом плану су најзначајнији писци српске књижевне прошлости, али и дела и феномени који су небригом националне књижевне науке препуштени забораву – новим читањем јасно је уочљива важност онога што је немарно запостављено.

ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
ЛАЗА КОСТИЋ
Поводом 80 година од смрти Милана Савића и 100 година од смрти Лазе Костића
Милан Савић
приредили Миливој Ненин и Зорица Хаџић, прво издање, 2010, 15,5 х 22 цм, 235 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0660-5
715,00 РСД
49,50 РСД

Узимамо, коначно, у руке Савићеву књигу о Костићу. Пред нама је једна топла и узбудљива књига која има свој почетак и крај. Почетак је мит о младом Лази, коме се Милан Савић са страхопоштовањем јавља, а на крају је Лаза на мртвачком одру, готово исти као пре педесет година...

Кад год је то могао, Милан Савић је пуштао Лазу Костића да сам говори – отуда се Лаза указује као жив. Овде имамо испреплетена сећања, документе, рецепцију Костићевог дела, анегдоте; читаву галерију разноврсних ликова (од оних епизодних, као што је Јован Миличић Ђаво, Лазин верни пратилац у шетњама око Петроварадина, па до главних као што је Симо Матавуљ...). Ово је прича о пријатељству, али и прича о злом памћењу; библиографски поуздана (читај: хладна), али и људски топла... Остаје нам поуздано сведочанство о ономе што је Лаза почео, а није довршио; али и о начину на који је писао. Остао нам је и Лазин „радни“ дан; његове шетње; гимнастицирање; његове навике... Забележене су све Лазине љубави. (Зна Савић и када је Костић окусио са дрвета сазнања.)

Дакле, књига која је писана са великом љубављу према Лази и која се разликује од онога што је Савић казивао о Костићу у писмима неким својим савременицима. И за ову књигу, вратимо се сада на почетак наше приче, можемо рећи да је пред нама умивена, уредна – као да је писана за Вишу женску школу.

И долазимо до оног што смо читаоцима обећали на почетку овог текста. Ова књига као да је писана за конкретну читатељку! Читаоцима, наравно, није тешко да у тој читатељки препознају Аницу Савић, тада већ Аницу Савић-Ребац!

Коначно, култ Лазе Костића из те је куће и кренуо.

(Миливој Ненин, из Предговора)

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2019 — Службени гласник РС