БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција НАСЛЕЂЕ

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Тумачење књижевне баштине у новом књижевноисторијском, књижевнотеоријском и културолошком кључу. Наравно, у првом плану су најзначајнији писци српске књижевне прошлости, али и дела и феномени који су небригом националне књижевне науке препуштени забораву – новим читањем јасно је уочљива важност онога што је немарно запостављено.

ПОДРХТАВАЊЕ СМИСЛА
ПОДРХТАВАЊЕ СМИСЛА
ПОДРХТАВАЊЕ СМИСЛА
ПОДРХТАВАЊЕ СМИСЛА
ПОДРХТАВАЊЕ СМИСЛА
ПОДРХТАВАЊЕ СМИСЛА
Милослав Шутић
прво издање, 2009, 15,5 х 22 цм, 308 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0401-4
99,00 РСД

У ову књигу укључени су ауторови текстови који су настали током претходних десетак година. Сви текстови су, како је назначено у поднаслову књиге, теоријско-естетичког  карактера, што значи да у њима, као основно методолошко опредељење, долази до израза један, естетички приступ, повезан са филозофијом и теоријом књижевности. Уз ауторову монографску књигу Златно јагње, посвећену Андрићевој естетици, ова књига омогућује најпотпунији увид у теоријске и аналитичке могућности ауторове примене поменутог естетичког приступа појединим филозофским проблемима и питањима везаним за уметничко (књижевно, ликовно, музичко) стваралашво.

Књига је подељена на три поглавља. У првом тексту првог поглавља указује се на интердисциплинарна исходишта књижевних теорија двадесетог века. Имају се у виду поједине филозофске оријентације (пре свега, Хусерлова феноменологија), најважнија естетичка опредељења, психолошке, психоаналитичке, лингвистичке и књижевне теорије, које су, по ауторовом мишљењу, методолошка основа тумачења књижевности током читавог двадесетог века. Теме наредних текстова у овом поглављу су: естетички ставови К. Г. Јунга, смисао и естетски смисао, Бахтиново заснивање естетике књижевности, узвишено и ниско у стваралаштву Црњанског, естетички приступ модерној српској лирици, руска естетика и теорија књижевности, феноменологија, интонологија као нова научна дисциплина, естетика радија, судбина естетског, ауторово указивање на кључне моменте Андрићеве естетике (у једном разговору).

У другом поглављу су текстови везани за архетип мајке (уопште и посебно поводом једне српске средњовековне скулптуре) и за архетип сна у једној српској народној песми.

Треће поглавље садржи више есеја који у целини припадају једној естетици детаља. Централни проблем у овим есејима је однос поезије и ликовних уметности, као и односи поезије и музике, проблеми везани за матерњу мелодију, лепоту, есенцијализам... Уз ове есеје појављују се и одговарајући ликовни прилози.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2022 — Службени гласник РС