Најбоље странице о српско-турским ратовима 1876–1878. написали су писци или људи који су били упућени у „тајне књижевног заната“. Тамо где је присуство фикционалних техника веће, имамо и бољу литературу. У најбољим делима доминантну улогу игра стил или начин приповедања. Употребом одговарајућих приповедачких техника, са добро одабраном тачком и тоном приповедања, уз перманентну свест о композиционим и структуралним законитостима, од фактографског материјала добија се штиво високе естетске вредности, чија је посебност управо у томе што се та вредност разликује – по наглашеном присуству документарног, „сировог“ материјала – од оне коју нуди један „чист“ књижевни текст.
БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ
Библиотеку Књижевне науке, уметност и култура чине три сегмента: Књижевна теорија, Књижевна историја и Уметност и култура. На тај начин ће Службени гласник попуњавати огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Гојко Тешић
Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке, уметност и култура Гојко Тешић, у оквиру које је покренуо 30 колекција, редовни професор Универзитета у Новом Саду – Филозофског факултета, уредник је низа библиотека у више издавачких кућа и главни и одговорни уредник листа Књижевна реч, од 1980. до 1984. Организовао је међународни научни скуп „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера“ и уредио истоимени зборник радова, уређивао је библиотеку Албатрос „Филипа Вишњића“, а у Народној књизи покренуо је и уређивао библиотеке Појмовник, Контекст, Нови контекст, Словенска књижевна мисао, Крај века, Алфа, Случај, Трезор, Модерна традиција, Библиосфера, Напукло огледало. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке Текст, Авангарда и Постојбина, а код Чигоја штампе библиотеке Складиште и Рез. Основао је и уређивао краткотрајне књижевне ревије Итака, Авангарда, Алфа и Алманах Винавер, као и публикацију Печат о Крлежи, поводом стогодишњице Крлежиног рођења.

Колекција НАСЛЕЂЕ
Тумачење књижевне баштине у новом књижевноисторијском, књижевнотеоријском и културолошком кључу. Наравно, у првом плану су најзначајнији писци српске књижевне прошлости, али и дела и феномени који су небригом националне књижевне науке препуштени забораву – новим читањем јасно је уочљива важност онога што је немарно запостављено.
СЕЋАЊЕ И РАТ
Милисав Савић
прво издање, 2009,
15,5 х 22 цм, 369 стр.,
броширан повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-0322-2
ISBN: 978-86-519-0322-2
918,00 РСД





