БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција НОВА СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ 18—20. ВЕКА

УРЕДНИК: Гојко Тешић


Антологијски избори из српске књижевне, уметничке и културне баштине (аутори, жанрови, феномени, врсте итд.) недостају у модерном научном приступу; боље рећи, презентовање непознате и ретке, тешко доступне грађе за школске и студијске сврхе иницирало је покретање ове колекције у више тематских целина (то ће бити назначено ликовно-графичком опремом).

ЈЕСЕЊА КИШНА ПЕСМА
ЈЕСЕЊА КИШНА ПЕСМА
Стеван Луковић
Приредио Гојко Тешић, прво издање, 2011, 12 х 18 цм, 180 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1050-3
49,50 РСД

Велики број непознатих песама Стевана Луковића у овом избору треба да послужи и као сведочанство о скрајнутости његовог песничког опуса, али и као намера да се слика српске поезије с почетка XX века у сваком случају мора ревидирати. Сувишним остаје, а оно је увек из домена непровереног, готово ирационалног, шта би било да је песник наставио да објављује своје необично музикалне стихове, у складу с иновативним ритмом стиха који је неговао, или куда би стигао српски песнички вокабулар да се у његовом сазвежђу нашло и низ необичних Луковићевих израза, метафоричних и синестезијских, тешко је и немогућно одгонетљиво. Али нека и ова слобода научне маште буде представљена читаоцу као доказ о необичном опусу песника више антологијских песама, уз већ познату „Јесењу кишну песму“, и „Драме у ноћи“ (која је прави мали версолошки експеримент с народним стихом), „Лов“, „Ноћне арије“, „Хладан ветар мртво лишће носи“, „Сетнице“, „За душиним летом“ и друге. Зоран Мишић је у својој Антологији српске поезије записао: „Стеван Луковић је најмузикалнији песник нашег симболизма.“

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС