БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ

УРЕДНИЦИ: Наташа Марковић, Гојко Тешић


Интерпретације подразумевају тематски конципирана издања у којима се налазе преводи најзначајнијих текстова о одређеном писцу или неком феномену књижевне уметности. Док издања посвећена стваралаштву одређеног писца сабирају текстове који обрађују историјски контекст у којем писац ствара, најважнија тематска и формална обележја његовог опуса, као и свеобухватна читања његових репрезентативних дела, издања усредсређена на појединачна књижевна дела доносе исцрпна тумачења из перспективе најразличитијих књижевнотеоријских школа. Када је реч о књижевноуметничким правцима и периодима, издања из колекције Интерпретације настоје да пруже дијахронијски преглед њиховог развоја, уједно се осврћући и на одређена формална и садржајна обележја по којима је дати период или правац препознатљив.

СУСРЕТИ У ТАМИ
СУСРЕТИ У ТАМИ
Увод у читање Вирџиније Вулф
Биљана Дојчиновић
прво издање, 2011, 20 х 24,5 цм, 140 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-0814-2
220,00 РСД

„У својој студији посвећеној Вирџинији Вулф, Биљана Дојчиновић проблематизује и аналитички спаја два сложена и никад до краја исцрпива скупа проблема са којима се на прелазу векова и миленијума, а с погледом у непосредну прошлост, садашњост, а донекле и будућност, суочавају истраживачи књижевне уметности: сакреативност читаоца, која се од њега очекује у читању књижевних дела, ако она, то јест њихови аутори желе да стекну право на аутентично важење списатељске активности и њених производа; и друго, с тим повезано питање, који методолошки приступи или „теорије“ омогућавају да се иде у корак с таквим захтевом или очекивањем, како би се писац и читалац у делу некако срели, нека буде и у тами. Разликовање спољашњег и унутрашњег приступа указује се као недовољно, у сваком случају као недовољно изнијансирано, али и када се истакну предности студија културе, која се може видети и као „теорија свега под капом небеском“ што са књижевношћу може имати неке везе, а избегне се и припроста редукција на идеолошки диктирано истраживање, постаје јасно да дело није напросто „сиров приповедни материјал“, нити је сводиво на околности свог настанка било које врсте, тако да му се мора, као што је и учињено у овој књизи, приступити као специфично структурираној (конфигурисаној, смисаоно уобличеној) језичкој творевини, која је у том смислу аутономна да се оно што даје, значењски, доживљајно, дакле као уметност, не може заменити ничим другим или другачије сазданим."
(Из рецензије Драгана Стојановића)

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС