БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ЗНАК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Знак је нова српска модерна књижевнотеоријска библиотека... Створена је с намером да надомести недостатак капиталних Нолитових библиотекa Књижевност и цивилизација (уредник Јован Христић) и Сазвежђа (уредник Милош Стамболић) и Просветине – Књижевни погледи. Поред појединачних ауторских остварења колекцију обогаћују тематске хрестоматије и антологије теоријске мисли од антике до данашњих дана, потом велики зборници о појединим темама модерне књижевне науке. Посебан сегмент овог пројекта чиниће колекција Словенска књижевна мисао у којој ће бити представљене све словенске културе. Знак ће обухватити неколико серија посвећених најзначајнијим методолошким концепцијама у словенском поетичком простору (руском формализму, чешком структурализму, руској семиотици, Њитранској школи књижевне комуникације итд.), али и остварењима у ширем европском/светском контексту.Колекција Знак постаће тако и антологија модерне словенске/европске књижевне мисли...

МEБИJУСОВА ВРПЦА
МEБИJУСОВА ВРПЦА
МEБИJУСОВА ВРПЦА
МEБИJУСОВА ВРПЦА
МEБИJУСОВА ВРПЦА
МEБИJУСОВА ВРПЦА
МEБИJУСОВА ВРПЦА
МEБИJУСОВА ВРПЦА
МEБИJУСОВА ВРПЦА
Књига о просторима
Јосип Ужаревић
прво издање, 2011, 13,5 х 20 цм, 432 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-0798-5
220,00 РСД

Möbiusova врпца. Књига о просторима има пет дијелова. У први дио – „Неурофилозофски аспекти простора“ – уврштене су расправе које се баве истраживањем суодноса извањскога простора, тијела и мозга, односно перцептивним (психофизиологијским) механизмима који судјелују у обликовању, обради и разумијевању просторне обавијести. У тај комплекс укључене су и расправе о илузијама као „перцептивним варкама “. Други је дио књиге посвећен сплету проблема повезаних с визуалношћу и сликарством – као медијима у којима простор долази до особита изражаја ( „Визуалност и простори слике“). У томе је контексту особито занимљива појава тзв. обрнуте перспективе, као и културно-свјетоназорске претпоставке које тој појави леже у основи. Трећи дио књиге насловљен је „Простор писма и језика“. Средишња расправа тога дијела тиче се просторнооријентацијских аспеката писма као графички изражена (утјеловљена) језика. Четврти дио – „Простори књижевности и књижевних теорија“– садржи највише расправа (дванаест). Ту су најприје обрађени неки опћи (начелни) проблеми језичноумјетничкога стваралаштва – Јакобсонова поетска функција и Смирновљево, односно Фарyново текстогено начело понављања прекинутога понављања. Затим су на конкретним књижевним текстовима показане различите просторне (и друге) концептуализације, а на крају су изложене теорије неких књижевних теоретичара (Lotman, Lachmann, Flaker, Schwanitz, Biti). Посљедњи, пети дио ( „Уписивање времена у простор“) на неки начин пробија проблемске кругове књиге јер се бави интригантним проблемима концептуализације времена. Но занимљиво је (и индикативно) да се „неухватљивост “ времена често свладава управо просторним аналогијама (симболима, метафорама, сликама).

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2023 — Службени гласник РС