БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Колекција НАША СТВАРНОСТ

УРЕДНИК: Гојко Тешић


Прошлост и садашњост обједињена личним ставом, искуством и увидом аутора у све аспекте постојања и интензитета културе у контексту нових искустава и полемичког односа према прожимању старог и новог, окоcница. Документи о стварности – лепој и ружној. О животу културе и о чињеницама које јој измичу а битно је одређују. Све оно што нас приказује у различитим ситуацијама из непристрасног угла – светло и тама нашег културног и уметничког контекста. Дакле, оно што јесмо и у чињењу и у нечињењу, оно што знамо а скривамо, оно скривено што тек треба да постане део наше општекултурне матрице…

ОД ПОЕЗИЈЕ ДО СЛУЧАЈА
ОД ПОЕЗИЈЕ ДО СЛУЧАЈА
ОД ПОЕЗИЈЕ ДО СЛУЧАЈА
ОД ПОЕЗИЈЕ ДО СЛУЧАЈА
Слободан Зубановић
прво издање, 2010, 13,5 х 20 цм, 296 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0404-5
22,00 РСД

У књизи Од поезије до случаја коју је Службени гласник објавио 2010. године, песник Слободан Зубановић нуди документован преглед историје једног од бројних „случајева“ у које је уметност, за нешто мање од пола века трајања Титове Југославије – често била претварана.

Реч је о поетском циклусу Источнице Љубомира Симовића, објављеном 1983. у подлистку часописа Књижевне новине, који је инспирисао ондашње политичаре и „књижевне“ политичаре да по ко зна који пут манифестују свој књижевни дилетантизам и крену у ждановљевски обрачун са издавачем, аутором и његовим делом.

Наравно, како то код заточеника догматске свести увек бива, малим јужнословенским „ждановима“ ни у овом случају није било довољно то што су се упустили у идеолошко-политичко потцењивање чина песничког стварања, него су у књижевном светогрђу отишли корак даље, извлачењем из контекста и вештачким спајањем појединих делова уметничког текста нарушавајући смисао целине, како би, мешајући се у песников посао, доказали своје недотупавне, априорно прокламоване тезе.

Зубановићева књига, зато, представља вишеструко вредан документ о једном минулом времену које данас, стварањем идеализоване слике, многи покушавају да прикажу онаквим какво било није, али, истовремено, и сјајан подсетник и упозорење куда води приступ уметности својствен титоистичким културтрегерма, који, нажалост, и дан данас, у донекле промењеном саставу и са делимично промењеним идеолошким предзнаком – настављају да „делују“.

Чињеница да насиље вршено над Симовићевим Источницама не спаде у најбруталније примере титоистичког гушења уметничке слободе и малтретирања уметника – јер Симовић је, за разлику од неких својих колега, избегао барем санкције законске природе – значај овог сведочанства о времену у ком, како истиче Зубановић, број забрањених дела „прелази цифру од петнаест хиљада“, нипошто не умањује, него, напротив, потцртава. 

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС