БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Колекција НИЗ

УРЕДНИК: Гојко Тешић

у сарадњи са Слободаном Гавриловићем (од новембра 2007. до краја 2012)

Изабрана или сабрана дела значајних посленика српске књижевности и културе јесте оно по чему се мери вредност националне културе. Такав подухват је мисионарски у свакој средини и изазов је за сваког издавача.


МИХИЗ
МИХИЗ
МИХИЗ
МИХИЗ
МИХИЗ
Одгонетање једног живота
Радован Поповић
прво издање, 2011, 17 х 23 цм, 172 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0852-4
99,00 РСД

Књига Радована Поповића Михиз – Oдгонетање једног живота, коју је Службени гласник објавио ове године, настала је, по речима аутора, комбиновањем делова аутобиографских књига легендарног критичара и барда српске књижевности, сећања његових савременика, писама до којих је Поповић успео да дође, фотографија добијених од Михизове породице или преузетих из архиве аутора и документације „Политике“ и „НИН-а“…

На релативно малом простору, Поповић читаоцу пружа занимљив преглед биографије човека чији је вишедеценијски утицај на српску књижевну сцену тешко упоредити са утицајем било које личности у историји наше књижевности – јер нико осим њега, укључујући чак и Јован Скерлића, који у своје време јесте представљао свемоћан ауторитет у процени вредности постојећих дела, није био сведок и судбоносан саучесник настанка тако великог броја књига тако бројне а тако значајне књижевне братије.

Од Меше Селимовића до Душана Ковачевића, од Добрице Ћосића до Борислава Пекића, од Антонија Исаковића до Матије Бећковића, од Драгослава Михаиловића до Слободана Селенића – креће се импозантан списак аутора у чијем стваралаштву је Михиз активно учествовао као добронамеран, али оштар критичар њихових рукописа, који су, у жестоким пријатељским полемикама, доживљавали различите трансформације и добијали коначну форму.

Већи део Михизовог критичарског рада, тако, будући да је усменог карактера, осим у записима његових саговорника, за будућност, нажалост, остаје изгубљен.

Племенита жеља Михизове књижевне браће да од заборава сачувају његово усмено благо, међутим, у заборав је бацила добар део онога што је сам записао.

Под ауром мита о његовој вербалној критичарској моћи, за велики део књижевне публике Михиз писац готово потпуно остаје прекривен мраком, пре свега драмски и – ако не претерано радан и плодан – несумњиво вредан.  

Тој, мање помињаној страни Михизове личности и дела, Радован Поповић у овој књизи посвећује простор који заслужује.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС