БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

Библиотеку Књижевне науке, уметност и култура чине три сегмента: Књижевна теорија, Књижевна историја и Уметност и култура. На тај начин ће Службени гласник попуњавати огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Гојко Тешић

Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке, уметност и култура Гојко Тешић, у оквиру које је покренуо 30 колекција, редовни професор Универзитета у Новом Саду – Филозофског факултета, уредник је низа библиотека у више издавачких кућа и главни и одговорни уредник листа Књижевна реч, од 1980. до 1984. Организовао је међународни научни скуп „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера“ и уредио истоимени зборник радова, уређивао је библиотеку Албатрос „Филипа Вишњића“, а у Народној књизи покренуо је и уређивао библиотеке Појмовник, Контекст, Нови контекст, Словенска књижевна мисао, Крај века, Алфа, Случај, Трезор, Модерна традиција, Библиосфера, Напукло огледало. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке Текст, Авангарда и Постојбина, а код Чигоја штампе библиотеке Складиште и Рез. Основао је и уређивао краткотрајне књижевне ревије Итака, Авангарда, Алфа и Алманах Винавер, као и публикацију Печат о Крлежи, поводом стогодишњице Крлежиног рођења.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Проф. др Гојко Тешић
Затвори
Колекција НИЗ
у сарадњи са Слободаном Гавриловићем

Изабрана или сабрана дела значајних посленика српске књижевности и културе јесте оно по чему се мери вредност националне културе. Такав подухват је мисионарски у свакој средини и изазов је за сваког издавача.
МИХИЗ
МИХИЗ
МИХИЗ
МИХИЗ
МИХИЗ
Одгонетање једног живота
Радован Поповић
прво издање, 2011, 17 х 23 цм, 172 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-0852-4
756,00 РСД

Књига Радована Поповића Михиз – Oдгонетање једног живота, коју је Службени гласник објавио ове године, настала је, по речима аутора, комбиновањем делова аутобиографских књига легендарног критичара и барда српске књижевности, сећања његових савременика, писама до којих је Поповић успео да дође, фотографија добијених од Михизове породице или преузетих из архиве аутора и документације „Политике“ и „НИН-а“…

На релативно малом простору, Поповић читаоцу пружа занимљив преглед биографије човека чији је вишедеценијски утицај на српску књижевну сцену тешко упоредити са утицајем било које личности у историји наше књижевности – јер нико осим њега, укључујући чак и Јован Скерлића, који у своје време јесте представљао свемоћан ауторитет у процени вредности постојећих дела, није био сведок и судбоносан саучесник настанка тако великог броја књига тако бројне а тако значајне књижевне братије.

Од Меше Селимовића до Душана Ковачевића, од Добрице Ћосића до Борислава Пекића, од Антонија Исаковића до Матије Бећковића, од Драгослава Михаиловића до Слободана Селенића – креће се импозантан списак аутора у чијем стваралаштву је Михиз активно учествовао као добронамеран, али оштар критичар њихових рукописа, који су, у жестоким пријатељским полемикама, доживљавали различите трансформације и добијали коначну форму.

Већи део Михизовог критичарског рада, тако, будући да је усменог карактера, осим у записима његових саговорника, за будућност, нажалост, остаје изгубљен.

Племенита жеља Михизове књижевне браће да од заборава сачувају његово усмено благо, међутим, у заборав је бацила добар део онога што је сам записао.

Под ауром мита о његовој вербалној критичарској моћи, за велики део књижевне публике Михиз писац готово потпуно остаје прекривен мраком, пре свега драмски и – ако не претерано радан и плодан – несумњиво вредан.  

Тој, мање помињаној страни Михизове личности и дела, Радован Поповић у овој књизи посвећује простор који заслужује.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd сервис PlatiMo Комерцијалне банке
©2009 - 2012 — Службени гласник