Из непресушне, фасцинантне стваралачке радионице Радована Поповића – највећег и најобјективнијег зналца књижевног живота, најплоднијег, највреднијег и најзначајнијег аутора српске књижевне биографистике данас и овде – објављено је неколико десетина узбудљивих бестселера о делу и животу неких од највећих српских писаца протеклога века, о необичним драгуљима и реткостима српске књижевне уметности. Чудесна је његова откривалачка имагинација јер нас сваком својом новом књигом изненађује најнеобичнијим и најузбудљивијим вредностима из радионица великих мајстора писане речи.
БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ
Библиотеку Књижевне науке, уметност и култура чине три сегмента: Књижевна теорија, Књижевна историја и Уметност и култура. На тај начин ће Службени гласник попуњавати огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Гојко Тешић
Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке, уметност и култура Гојко Тешић, у оквиру које је покренуо 30 колекција, редовни професор Универзитета у Новом Саду – Филозофског факултета, уредник је низа библиотека у више издавачких кућа и главни и одговорни уредник листа Књижевна реч, од 1980. до 1984. Организовао је међународни научни скуп „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера“ и уредио истоимени зборник радова, уређивао је библиотеку Албатрос „Филипа Вишњића“, а у Народној књизи покренуо је и уређивао библиотеке Појмовник, Контекст, Нови контекст, Словенска књижевна мисао, Крај века, Алфа, Случај, Трезор, Модерна традиција, Библиосфера, Напукло огледало. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке Текст, Авангарда и Постојбина, а код Чигоја штампе библиотеке Складиште и Рез. Основао је и уређивао краткотрајне књижевне ревије Итака, Авангарда, Алфа и Алманах Винавер, као и публикацију Печат о Крлежи, поводом стогодишњице Крлежиног рођења.

Колекција НИЗ
у сарадњи са Слободаном Гавриловићем
Изабрана или сабрана дела значајних посленика српске књижевности и културе јесте оно по чему се мери вредност националне културе. Такав подухват је мисионарски у свакој средини и изазов је за сваког издавача.
Изабрана или сабрана дела значајних посленика српске књижевности и културе јесте оно по чему се мери вредност националне културе. Такав подухват је мисионарски у свакој средини и изазов је за сваког издавача.
ОДАБРАНА ДЕЛА РАДОВАНА ПОПОВИЋА у 20 књига
ВЕЛИКАНИ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Радован Поповић
прво издање, 2009.
тврд повез, ћирилица
ISBN:
ISBN:
16.200,00 РСД
























