У Каталогу новог света, који насловом не може да не асоцира на Хакслијев Врли нови свет, Владимир Ђурић Ђура нуди преглед феномена који по њему одређују оно што једни називају постмодерном, други постпостмодерном цивилизацијом… , а у шта смо, како год га називали, једном ногом већ загазили. Шта ће да се догоди када загазимо и другом – то нико не може са сигурношћу да каже, али претпоставке нису нимало оптимистичне.
Како било, свака цивилизација, па и виртуелна, има своје добре и лоше стране.
Иако не сакрива главу у песак пред његовим лошим странама, Ђурић „нови свет“, ипак, посматра из умерено оптимистичке перспективе, што је приступ, који не треба доводити у питање јер ни сам аутор не тврди да је његова визура супериорна у односу на широк спектар другачијих углова посматрања.
Ову књигу отвара занимљив и хвале вредан Ђурићев преглед српског визионарског доприноса тековинама новог доба: дистопијских визија Драгутина Ил(ј)ича, зенитизма и утопије Љубомира Мицића, мистицизма новог доба Димитрија Митриновића, Николе Тесле као виртуелног суперстара… Остатак садржаја посвећен је појмовима који суштински одређују свет у коме више светова наоко равноправно функционише, а чијем су настанку српски визионари дали огроман допринос.
На питање шта ће се догодити када несразмера између експанзије виртуелних светова који, упркос свој прогресивности, не поседују потенцијал да сами себи обезбеде енергетску базу, и стагнације реалног света који у напретку не може да их прати – достигне критичну тачку – ова књига не нуди одговор.
Због тога аутора не треба кривити, будући да тај одговор, нажалост или на срећу, још увек није могуће дати.
