Књига се, у целини је гледајући, бави појавама које на пољу културе израстају у временима краја модерне епохе, у амбијенту корпоративних интереса и владавине тржишне логике, испод којег се помаљају носталгичне, митске и архетипске димензије културно-колективног и индивидуалног битисања. Ова носталгија је израз „чежње за повратком у дом“ у временима након суноврата идеолошких експеримената и кризе свих институција модерног друштва, када је, по речима аутора, „митско у модерном и постмодерном експлодирало у својим различитим тежњама и са различитим дометима“.
(Др Миша Ђурковић)
Поред ерудиције која је ненаметљиво уткана у ове текстове, Гајићеве анализе карактерише и ванредна проницљивост, те питак, али не и плитак језик, који повремено показује своје сатиричне потенцијале. Комбинујући различите дискурсе у својим анализама, а сналазећи се подједнако добро у свима, аутор успева да опише „дупло дно“ неких од најутицајнијих културних феномена данашњице, показујући да такозвана индустрија забаве, којој већина њих припада, никада не производи само забаву. При свему томе, Гајићеве критичке позиције, иако нису до краја осветљене у овим текстовима, никада не чини његове анализе тенденциозним, неуверљивим или искључивим.
(Др Слободан Владушић)
