БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

Библиотеку Књижевне науке, уметност и култура чине три сегмента: Књижевна теорија, Књижевна историја и Уметност и култура. На тај начин ће Службени гласник попуњавати огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Гојко Тешић

Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке, уметност и култура Гојко Тешић, у оквиру које је покренуо 30 колекција, редовни професор Универзитета у Новом Саду – Филозофског факултета, уредник је низа библиотека у више издавачких кућа и главни и одговорни уредник листа Књижевна реч, од 1980. до 1984. Организовао је међународни научни скуп „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера“ и уредио истоимени зборник радова, уређивао је библиотеку Албатрос „Филипа Вишњића“, а у Народној књизи покренуо је и уређивао библиотеке Појмовник, Контекст, Нови контекст, Словенска књижевна мисао, Крај века, Алфа, Случај, Трезор, Модерна традиција, Библиосфера, Напукло огледало. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке Текст, Авангарда и Постојбина, а код Чигоја штампе библиотеке Складиште и Рез. Основао је и уређивао краткотрајне књижевне ревије Итака, Авангарда, Алфа и Алманах Винавер, као и публикацију Печат о Крлежи, поводом стогодишњице Крлежиног рођења.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Проф. др Гојко Тешић
Затвори
Колекција НОВИ СВЕТ
Култура и уметност – велике жртве транзиције, глобализације. Шта је то ново што поништава идентитете култура? Присуствујемо ли умирању културних вредности? Да ли је нови поетички радикализам разарање супстанцијалних ознака културе и уметности? Шта се доиста дешава у савремености у којој доминирају идеолошке острашћености различитога кова у међусобним обрачунима око тога шта јесте прогресивно, а шта ретроградно? Да ли живимо у временима најидеологизованијег дискурса у култури и око ње? – одговоре ће нам давати аутори бритког духа и слободоумне мисли.
КОРПОРАТИВНА НОСТАЛГИЈА
КОРПОРАТИВНА НОСТАЛГИЈА
Александар Гајић
прво издање, 2011, 13,5 х 20 цм, 264 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-1025-1
594,00 РСД

Књига се, у целини је гледајући, бави појавама које на пољу културе израстају у временима краја модерне епохе, у амбијенту корпоративних интереса и владавине тржишне логике, испод којег се помаљају носталгичне, митске и архетипске димензије културно-колективног и индивидуалног битисања. Ова носталгија је израз „чежње за повратком у дом“ у временима након суноврата идеолошких експеримената и кризе свих институција модерног друштва, када је, по речима аутора, „митско у модерном и постмодерном експлодирало у својим различитим тежњама и са различитим дометима“.

(Др Миша Ђурковић)

 

Поред ерудиције која је ненаметљиво уткана у ове текстове, Гајићеве анализе карактерише и ванредна проницљивост, те питак, али не и плитак језик, који повремено показује своје сатиричне потенцијале. Комбинујући различите дискурсе у својим анализама, а сналазећи се подједнако добро у свима, аутор успева да опише „дупло дно“ неких од најутицајнијих културних феномена данашњице, показујући да такозвана индустрија забаве, којој већина њих припада, никада не производи само забаву. При свему томе, Гајићеве критичке позиције, иако нису до краја осветљене у овим текстовима, никада не чини његове анализе тенденциозним, неуверљивим или искључивим.

(Др Слободан Владушић)

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd сервис PlatiMo Комерцијалне банке
©2009 - 2012 — Службени гласник