БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

Библиотеку Књижевне науке, уметност и култура чине три сегмента: Књижевна теорија, Књижевна историја и Уметност и култура. На тај начин ће Службени гласник попуњавати огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Гојко Тешић

Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке, уметност и култура Гојко Тешић, у оквиру које је покренуо 30 колекција, редовни професор Универзитета у Новом Саду – Филозофског факултета, уредник је низа библиотека у више издавачких кућа и главни и одговорни уредник листа Књижевна реч, од 1980. до 1984. Организовао је међународни научни скуп „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера“ и уредио истоимени зборник радова, уређивао је библиотеку Албатрос „Филипа Вишњића“, а у Народној књизи покренуо је и уређивао библиотеке Појмовник, Контекст, Нови контекст, Словенска књижевна мисао, Крај века, Алфа, Случај, Трезор, Модерна традиција, Библиосфера, Напукло огледало. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке Текст, Авангарда и Постојбина, а код Чигоја штампе библиотеке Складиште и Рез. Основао је и уређивао краткотрајне књижевне ревије Итака, Авангарда, Алфа и Алманах Винавер, као и публикацију Печат о Крлежи, поводом стогодишњице Крлежиног рођења.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Проф. др Гојко Тешић
Затвори
Колекција НОВИ СВЕТ
Култура и уметност – велике жртве транзиције, глобализације. Шта је то ново што поништава идентитете култура? Присуствујемо ли умирању културних вредности? Да ли је нови поетички радикализам разарање супстанцијалних ознака културе и уметности? Шта се доиста дешава у савремености у којој доминирају идеолошке острашћености различитога кова у међусобним обрачунима око тога шта јесте прогресивно, а шта ретроградно? Да ли живимо у временима најидеологизованијег дискурса у култури и око ње? – одговоре ће нам давати аутори бритког духа и слободоумне мисли.
СЕДМА РЕПУБЛИКА
СЕДМА РЕПУБЛИКА
Поп култура у ЈУ распаду
Анте Перковић
саиздаваштво са Новим Либером из Загреба, прво издање, 2011, 14,5 х 22 цм, 200 стр., броширан повез, латиница
ISBN: 978-86-519-0959-0
756,00 РСД

Свак тко рок и сувремену културу осјећа као властиту судбину, и свак тко деведесете доживљава као морални дебакл, нека у овој књизи потражи одговоре – живио ма у којој од бивших шест република. Или, можда, само у седмој.

Ово је есеј о југославенској поп култури, њезину пропадању и изгледима за будућност. Супериоран ставом, стилом и ерудицијом, аутор не преза од расправе је ли и роцк суодговоран за крваву ратну купељ, пјенушаву од ритмова деведесетих. Зашто фашистички роцк постоји са­мо у Хрватској? Зашто је близак Цеци из Житорађе у Србији? И јесу ли могуће нове шездесете? О томе пише Анте Перковић, промишљено и без патетике. Овако: „Зауставите се, молим, прије но што вам на памет падне носталгија. Није ово 'Игра rock `n` roll цела Југославија'. Не игра, никад није ни играла. Племе почиње умирати оног тренутка кад своје ритуале и навике прихвати као догму... Не бојте се, музика не умире, само с тијела одбацује паразите. А њих се накупило у ових двадесет година. Како лијепо рече босански психо Дамир Авдић: 'Братство и јединство је завршило / Вријеме је да се упознамо онакви какви стварно јесмо.'”

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd сервис PlatiMo Комерцијалне банке
©2009 - 2012 — Службени гласник