Контроверзе које је својевремено изазвала Бела књига, као својеврсно сведочанство о времену кризе и одумирању комунистичке идеологије и процесу поступне дезинтеграција саме државе, актуелне су и данас. Иако многи „случајеви“ спадају у област културне историографије, на ширем плану овај текст апострофира свеприсутност тоталитарног мишљења и идеолошке искључивости, иживљене у временима иза нас и не потпуно ишчезле у времену у коме живимо.
Када је Бела књига, као званичан документ ЦК СК Хрватске, без икакве измене прештампана у Београду 1984. у виду књиге Антологија докумената о времену које живимо – Бела књига, у издању новинара Растка Закића и Драгана Антића, рукопис је био забрањен и спаљен.
У овом издању текст се објављује у изворној лингвистичкој верзији, онако како је настао у Централном комитету СК Хрватске. Приређивачи су у напоменама наводили само неопходна објашњења за поједина дела и њихове ауторе који, можда, нису познати данашњој читалачкој публици у Србији. Као посебан прилог дата је кратка хронологија значајнијих случајева забране публикација и прогона интелектуалаца у Србији у периоду од 1944. до 1991. године.
