БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Колекција ОТПОРИ И ЗАБРАНЕ

УРЕДНИК: Петар В. Арбутина

у сарадњи са Слободаном Гавриловићем (од новембра 2007. до краја 2012)

Историја цензуре и интелектуалног бешчашћа – колекција о случајевима, тј. о забранама и превратничким манифестацијама, о изузетним тренуцима српске културе, уметности, науке и политике који су изазвали забране; о временима давнашњим, смутним и идеолошки острашћеним која су иницирала многе спорове, сукобе, ломове и тим стваралачким провокацијама оставила драгоцена сведочанства о својој живости, жилавости и отпору. Књиге о револуционарним превратима, о слободи стварања и о њеним ускраћивањима.


ЈАВНОСТ – 1980
ЈАВНОСТ – 1980
Ана Ћосић Вукић
прво издање, 2011, 15 х 23 цм, 320 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0383-3
99,00 РСД

Необична и узбудљива прича о часопису који не постоји, али је зато све оно што се око његовог покретања дешавало одјекивало диљем тадашње Југославије. Часопис је имао своју редакцију: главни и одговорни уредници били су Љубомир Тадић и Добрица Ћосић, а остатак уредничког тима чинили су  Душан Бошковић, Војислав Стојановић, Лазар Трифуновић, Зоран Гавриловић, Небојша Попов, Светозар Стојановић и Зоран Ђинђић. С друге стране, овај драгоцен интелектуални документ говори о Београду у којем се демократска идеја манифестовала у свим сегментима (додуше не и с великим домашајем) – ипак, најдинамичније у бившоj, заједничкој држави.

Историја једног часописа којег није могло нити смело бити у години Титове смрти јесте једна од најневероватнијих историја која прецизношћу сачуваних писама потенцијалних сарадника, као одговора на позив Јавности, сведочи о интелектуалној и политичкој ширини Београда у времену претеће кризе која се крајем века претворила у апокалипсу.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС