БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

Библиотеку Књижевне науке, уметност и култура чине три сегмента: Књижевна теорија, Књижевна историја и Уметност и култура. На тај начин ће Службени гласник попуњавати огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Гојко Тешић

Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке, уметност и култура Гојко Тешић, у оквиру које је покренуо 30 колекција, редовни професор Универзитета у Новом Саду – Филозофског факултета, уредник је низа библиотека у више издавачких кућа и главни и одговорни уредник листа Књижевна реч, од 1980. до 1984. Организовао је међународни научни скуп „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера“ и уредио истоимени зборник радова, уређивао је библиотеку Албатрос „Филипа Вишњића“, а у Народној књизи покренуо је и уређивао библиотеке Појмовник, Контекст, Нови контекст, Словенска књижевна мисао, Крај века, Алфа, Случај, Трезор, Модерна традиција, Библиосфера, Напукло огледало. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке Текст, Авангарда и Постојбина, а код Чигоја штампе библиотеке Складиште и Рез. Основао је и уређивао краткотрајне књижевне ревије Итака, Авангарда, Алфа и Алманах Винавер, као и публикацију Печат о Крлежи, поводом стогодишњице Крлежиног рођења.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Проф. др Гојко Тешић
Затвори
Колекција ОТПОРИ И ЗАБРАНЕ
у сарадњи са Слободаном Гавриловићем

Историја цензуре и интелектуалног бешчашћа – колекција о случајевима, тј. о забранама и превратничким манифестацијама, о изузетним тренуцима српске културе, уметности, науке и политике који су изазвали забране; о временима давнашњим, смутним и идеолошки острашћеним која су иницирала многе спорове, сукобе, ломове и тим стваралачким провокацијама оставила драгоцена сведочанства о својој живости, жилавости и отпору. Књиге о револуционарним превратима, о слободи стварања и о њеним ускраћивањима.
ЈАВНОСТ – 1980
ЈАВНОСТ – 1980
Ана Ћосић Вукић
прво издање, 2011, 15 х 23 цм, 320 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-0383-3
864,00 РСД

Необична и узбудљива прича о часопису који не постоји, али је зато све оно што се око његовог покретања дешавало одјекивало диљем тадашње Југославије. Часопис је имао своју редакцију: главни и одговорни уредници били су Љубомир Тадић и Добрица Ћосић, а остатак уредничког тима чинили су  Душан Бошковић, Војислав Стојановић, Лазар Трифуновић, Зоран Гавриловић, Небојша Попов, Светозар Стојановић и Зоран Ђинђић. С друге стране, овај драгоцен интелектуални документ говори о Београду у којем се демократска идеја манифестовала у свим сегментима (додуше не и с великим домашајем) – ипак, најдинамичније у бившоj, заједничкој држави.

      Историја једног часописа којег није могло нити смело бити у години Титове смрти јесте једна од најневероватнијих историја која прецизношћу сачуваних писама потенцијалних сарадника, као одговора на позив Јавности, сведочи о интелектуалној и политичкој ширини Београда у времену претеће кризе која се крајем века претворила у апокалипсу.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd сервис PlatiMo Комерцијалне банке
©2009 - 2012 — Службени гласник