БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Колекција ОТПОРИ И ЗАБРАНЕ

УРЕДНИК: Петар В. Арбутина

у сарадњи са Слободаном Гавриловићем (од новембра 2007. до краја 2012)

Историја цензуре и интелектуалног бешчашћа – колекција о случајевима, тј. о забранама и превратничким манифестацијама, о изузетним тренуцима српске културе, уметности, науке и политике који су изазвали забране; о временима давнашњим, смутним и идеолошки острашћеним која су иницирала многе спорове, сукобе, ломове и тим стваралачким провокацијама оставила драгоцена сведочанства о својој живости, жилавости и отпору. Књиге о револуционарним превратима, о слободи стварања и о њеним ускраћивањима.


МОЋ И СТРЕПЊЕ
МОЋ И СТРЕПЊЕ
Добрица Ћосић
прво издање, 2010, 15,5 х 22,5 цм, 144 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0699-5
440,00 РСД
374,00 РСД

У политичкој есејистици Добрице Ћосића посебно је место књиге Моћ и стрепње, која је своје прво издање доживела у Београду 1971, чији издавач је био Народни универзитет ,,Браћа Стаменковић“. Тадашња политичка олигархија, по налогу Јосипа Броза Тита, покренула је, посредством партијске комисије Централног комитета Савеза комуниста Југославије, политичку и полицијску кампању против књиге и њеног аутора. Књига је забрањена, издавач и уредници примерено кажњени забраном издавачких послова и губитком радних места, уз искључење из редова СКЈ.

Ретко је ко у то време, крајем шездесетих, имао грађанске храбрости да попут Ћосића јавно изрекне тако радикалну осуду владајућег поретка и позове његове кључне актере на одговорност. За Ћосића је револуција била и остала прометејски чин историје, чин у коме је битно не жртвовање него стварање, изградња хуманог света, по мери човекових потреба и амбиција да се живи и ствара у слободи. Врло рано је Ћосић као писац отклонио неутралност, аристократску самосврху од свог уметничког послања. Уметност је прихватио као слободу, тврдећи како она не постоји ако се не ангажује за слободу (и у том ангажману, наравно, не ради се само о политичким слободама, иако су оне – каже Ћосић – претпоставка свих слобода).

То је штиво подстицајно и за Ћосићеве следбенике и за његове негаторе, живо и немирно, отресито и изазовно, и сада као што је то било и када се први пут појавило. Ако ново и не наступа победоносно, ако и не постане мука и живот ових генерација – пише Ћосић 1968 – испољава се чежња за новим светом и непристајањем на постојеће. Та чежња и данас је међу нама, али, да би је прихватили на Ћосићев начин, она мора бити у друштву активистичке компоненте – непристајања на постојеће.                           

(Триво Инђић)

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2018 — Службени гласник РС