БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

Библиотеку Књижевне науке, уметност и култура чине три сегмента: Књижевна теорија, Књижевна историја и Уметност и култура. На тај начин ће Службени гласник попуњавати огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Гојко Тешић

Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке, уметност и култура Гојко Тешић, у оквиру које је покренуо 30 колекција, редовни професор Универзитета у Новом Саду – Филозофског факултета, уредник је низа библиотека у више издавачких кућа и главни и одговорни уредник листа Књижевна реч, од 1980. до 1984. Организовао је међународни научни скуп „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера“ и уредио истоимени зборник радова, уређивао је библиотеку Албатрос „Филипа Вишњића“, а у Народној књизи покренуо је и уређивао библиотеке Појмовник, Контекст, Нови контекст, Словенска књижевна мисао, Крај века, Алфа, Случај, Трезор, Модерна традиција, Библиосфера, Напукло огледало. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке Текст, Авангарда и Постојбина, а код Чигоја штампе библиотеке Складиште и Рез. Основао је и уређивао краткотрајне књижевне ревије Итака, Авангарда, Алфа и Алманах Винавер, као и публикацију Печат о Крлежи, поводом стогодишњице Крлежиног рођења.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Проф. др Гојко Тешић
Затвори
Колекција ОТПОРИ И ЗАБРАНЕ
у сарадњи са Слободаном Гавриловићем

Историја цензуре и интелектуалног бешчашћа – колекција о случајевима, тј. о забранама и превратничким манифестацијама, о изузетним тренуцима српске културе, уметности, науке и политике који су изазвали забране; о временима давнашњим, смутним и идеолошки острашћеним која су иницирала многе спорове, сукобе, ломове и тим стваралачким провокацијама оставила драгоцена сведочанства о својој живости, жилавости и отпору. Књиге о револуционарним превратима, о слободи стварања и о њеним ускраћивањима.
ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИСЛИ И ИЗРАЖАВАЊА
ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИСЛИ И ИЗРАЖАВАЊА
ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИСЛИ И ИЗРАЖАВАЊА
ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИСЛИ И ИЗРАЖАВАЊА
ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИСЛИ И ИЗРАЖАВАЊА
ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИСЛИ И ИЗРАЖАВАЊА
ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИСЛИ И ИЗРАЖАВАЊА
ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИСЛИ И ИЗРАЖАВАЊА
ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИСЛИ И ИЗРАЖАВАЊА
ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИСЛИ И ИЗРАЖАВАЊА
ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИСЛИ И ИЗРАЖАВАЊА
ОДБОР ЗА ОДБРАНУ СЛОБОДЕ МИСЛИ И ИЗРАЖАВАЊА
Саопштења и други документи
приредио Коста Чавошки
прво издање, 2009, 15 х 22,5 цм, 520 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-0324-6
1.890,00 РСД

„Слобода људског мишљења и изражавања, једна од основних тековина цивилизације у којој живимо, потврда наше грађанске и људске еманципације, основа и израз интегритета и идентитета људске личности, елементарна је претпоставка друштвеног и културног живота, научног и уметничког стваралаштва.

Слобода мишљења и изражавања није власништво, дар и привилегија ниједне класе, друштвене групе, партије и државне власти; та слобода и то право је свељудско, па је и њихово остваривање или угрожавање ствар умности и савести свих грађана друштвене заједнице. На тој се претпоставци и образује Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања.

Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања представља слободну заједницу културних, научних и јавних радника, спремних да јавно бране слободу мишљења и изражавања. Одбор то чини у вери да слобода мисли, као темељно људско право, представља један од битних услова свих других слобода и права, израз људског достојанства, које се испољава и сагласношћу између мисли и јавне речи, између јавне речи и људског дела.“

(Из оснивачког акта Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања)

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd сервис PlatiMo Комерцијалне банке
©2009 - 2012 — Службени гласник