БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

Библиотеку Књижевне науке, уметност и култура чине три сегмента: Књижевна теорија, Књижевна историја и Уметност и култура. На тај начин ће Службени гласник попуњавати огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Гојко Тешић

Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке, уметност и култура Гојко Тешић, у оквиру које је покренуо 30 колекција, редовни професор Универзитета у Новом Саду – Филозофског факултета, уредник је низа библиотека у више издавачких кућа и главни и одговорни уредник листа Књижевна реч, од 1980. до 1984. Организовао је међународни научни скуп „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера“ и уредио истоимени зборник радова, уређивао је библиотеку Албатрос „Филипа Вишњића“, а у Народној књизи покренуо је и уређивао библиотеке Појмовник, Контекст, Нови контекст, Словенска књижевна мисао, Крај века, Алфа, Случај, Трезор, Модерна традиција, Библиосфера, Напукло огледало. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке Текст, Авангарда и Постојбина, а код Чигоја штампе библиотеке Складиште и Рез. Основао је и уређивао краткотрајне књижевне ревије Итака, Авангарда, Алфа и Алманах Винавер, као и публикацију Печат о Крлежи, поводом стогодишњице Крлежиног рођења.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Проф. др Гојко Тешић
Затвори
Колекција ПРОПЛАНЦИ ЕСЕЈА
Српска књижевност има лепу есејистичку традицију у дијалогу с песничком уметношћу, филозофијом и уметношћу уопште. Колекција би требало да буде антологијски увид у стварност српског есеја данас. Наравно, и у „разговору“ с традицијом трагаће се за блиставим тренуцима најслободније и најузбудљивије форме мишљења. Дакле, на дневном реду је есеј као заносна, очаравајућа стваралачка игра.
ГЛЕЧЕР У МРЕЖИ
ГЛЕЧЕР У МРЕЖИ
ГЛЕЧЕР У МРЕЖИ
ГЛЕЧЕР У МРЕЖИ
Миленко Пајић
прво издање, 2010, 13,5 х 20 цм, 372 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-0464-9
864,00 РСД

Глечер у мрежи – Отворена књига 1 представља неуобичајену, необичну и сасвим оригиналну књигу по замисли и уметничким намерама. Она је збирка докумената из пишчеве стваралачке радионице. Уобичајено је да се објављује материјал из пишчеве заоставштине, али није било примера да сâм писац објављује материјал из свог радног стола и личне архиве. Замисао Миленка Пајића обрадоваће читалачку публику али и истраживаче књижевности, јер овакве књиге омогућују потпуни увид у стваралачки процес, али и увид у пишчеву поетику.

Свако поглавље је компоновано из више текстова разнородне садржине и жанровског облика: записа о стварању и стваралаштву, скица, планова, прича, есеја, интервјуа, писама, исписа из научне и публицистичке прозе, приказа ликовних изложби, фотографија, факсимила, цртежа.

Пајићев пређени стваралачки пут просто је фасцинантан. Његова грандиозна знатижеља одвешће га даље – не зна куда?! – у посве нова чудесна искушења којима ваља бар бити сведок.

(Станиша Величковић)

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd сервис PlatiMo Комерцијалне банке
©2009 - 2012 — Службени гласник