БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Колекција СКЛАДИШТЕ

УРЕДНИК: Петар В. Арбутина

„Маргинални феномени стваралаштва“ – репортаже, полемике, спорне чињенице културе, занемарено стваралаштво, документa и грађa о појединим споровима, тзв. књижевнa публицистикa.

АРЕТЕЈЕВ ЛУК
АРЕТЕЈЕВ ЛУК
Марко Паовица
прво издање, 2009, 11 х 18.5 цм, 64 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-0403-8
22,00 РСД

Појава Аретеја означава још једну оштру демаркациону линију у Крлежином импозантном драмском опусу. Овога пута, то ће бити линија разграничења према драматургији ибзеновске психолошке школе на којој се темељи Крлежина драмска трилогија о Глембајевима. Овај темељни заокрет из једног веома успешног и толико хваљеног проседеа према драматургији његових раних драма јесте само још једна потврда више Крлежиног идејног и естетског нонконформизма. Тако се велики писац, суочен са својом најкомплекснијом темом, темом човека у историји и историје у човеку, нашао у исти мах пред ништа мањим искушењем: како тој теми дати адекватну и оригиналну драмску форму. Крлежа је, с обзиром на владајуће условљености домаће драмске скрипције и позоришне комуникације установљене понајвише управо његовим дугогодишњим драматичарским деловањем, у најмању руку ризиковао једну стваралачку авантуру чији је плод, мало је рећи, најнеобичније драмско дело савремених југословенских књижевности.

Све се то може сматрати бар довољним разлогом што мишљење критике о Аретеју није било нимало јединствено. Једни су га сматрали врхунцем свега што је у југословенским књижевностима дотле било створено, други врхунцем Крлежиног књижевног стварања, док су трећи у последњој Крлежиној драми видели само занимљивост једног необичног покушаја. Говорећи са дистанце од четврт века, може се у свим тим оценама уочити знатна доза неодмерености и претеривања. Неуспех Аретеја на позоришним даскама допринео је са своје стране да се иначе буран критички говор о овој Крлежиној драми убрзо стиша и готово сасвим угаси не прелазећи, како то често бива, на терен књижевно-научних студија.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2020 — Службени гласник РС