БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

Библиотеку Књижевне науке, уметност и култура чине три сегмента: Књижевна теорија, Књижевна историја и Уметност и култура. На тај начин ће Службени гласник попуњавати огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Гојко Тешић

Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке, уметност и култура Гојко Тешић, у оквиру које је покренуо 30 колекција, редовни професор Универзитета у Новом Саду – Филозофског факултета, уредник је низа библиотека у више издавачких кућа и главни и одговорни уредник листа Књижевна реч, од 1980. до 1984. Организовао је међународни научни скуп „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера“ и уредио истоимени зборник радова, уређивао је библиотеку Албатрос „Филипа Вишњића“, а у Народној књизи покренуо је и уређивао библиотеке Појмовник, Контекст, Нови контекст, Словенска књижевна мисао, Крај века, Алфа, Случај, Трезор, Модерна традиција, Библиосфера, Напукло огледало. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке Текст, Авангарда и Постојбина, а код Чигоја штампе библиотеке Складиште и Рез. Основао је и уређивао краткотрајне књижевне ревије Итака, Авангарда, Алфа и Алманах Винавер, као и публикацију Печат о Крлежи, поводом стогодишњице Крлежиног рођења.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Проф. др Гојко Тешић
Затвори
Колекција СКЛАДИШТЕ
„Маргинални феномени стваралаштва“ – репортаже, полемике, спорне чињенице културе, занемарено стваралаштво, документa и грађa о појединим споровима, тзв. књижевнa публицистикa.
ЧОВЕК У СЕНЦИ
ЧОВЕК У СЕНЦИ
ЧОВЕК У СЕНЦИ
ЧОВЕК У СЕНЦИ
ЧОВЕК У СЕНЦИ
ЧОВЕК У СЕНЦИ
ЧОВЕК У СЕНЦИ
ЧОВЕК У СЕНЦИ
Радоман Кањевац
прво издање, 2010, 11,5, х 19,5, 126 стр., броширан повез, латиница
ISBN: 978-86-519-0600-1
356,40 РСД

Не волим да читам књиге које су у моди. Као што написана књига мора мало да одлежи пре него што буде објављена, тако ми се чини да и књига у књижари, као вино у винском подруму, треба мало да сачека, пре него што је прави читалац узме у своје руке. Ако је писац прави и ако је књига добра, за читање никад није касно. Штавише, за добру књигу понекад нису довољни добар писац, добар издавач и добар читалац. Потребно је и време. Што је човек старији чини му се да има све више добрих књига и све мање добрих читалаца.

 •

Постоје људи који вас никад неће волети и са којима се никад нећете до краја разумети. То није ни њихова ни ваша грешка, још мање проклетство, то је само доказ да постоје нарави које су непомирљиве.

У двадесетом веку су грамофонске плоче биле оно што су у деветнаестом биле књиге, а најлепше песме писали су они песници који су их сами певали. Старе плоче, баш као и старе књиге, не треба продавати. У њима се налази читав један век, са свим нашим љубавима, нада­њима, са свим нашим непоновљивим животима.

 

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd сервис PlatiMo Комерцијалне банке
©2009 - 2012 — Службени гласник