БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ

Библиотеку Књижевне науке, уметност и култура чине три сегмента: Књижевна теорија, Књижевна историја и Уметност и култура. На тај начин ће Службени гласник попуњавати огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Гојко Тешић

Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке, уметност и култура Гојко Тешић, у оквиру које је покренуо 30 колекција, редовни професор Универзитета у Новом Саду – Филозофског факултета, уредник је низа библиотека у више издавачких кућа и главни и одговорни уредник листа Књижевна реч, од 1980. до 1984. Организовао је међународни научни скуп „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера“ и уредио истоимени зборник радова, уређивао је библиотеку Албатрос „Филипа Вишњића“, а у Народној књизи покренуо је и уређивао библиотеке Појмовник, Контекст, Нови контекст, Словенска књижевна мисао, Крај века, Алфа, Случај, Трезор, Модерна традиција, Библиосфера, Напукло огледало. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке Текст, Авангарда и Постојбина, а код Чигоја штампе библиотеке Складиште и Рез. Основао је и уређивао краткотрајне књижевне ревије Итака, Авангарда, Алфа и Алманах Винавер, као и публикацију Печат о Крлежи, поводом стогодишњице Крлежиног рођења.

О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИК БИБЛИОТЕКЕ
Проф. др Гојко Тешић
Затвори
Колекција СЛИКА И РЕЧ
Српска књижевност има лепу есејистичку традицију у дијалогу с песничком уметношћу, филозофијом и уметношћу уопште. Требало би да то буде антологијски увид у стварност српског есеја данас. Наравно, и у „разговору“ с традицијом трагаће се за блиставим тренуцима најслободније и најузбудљивије форме мишљења. Дакле, на дневном реду је есеј као заносна, очаравајућа стваралачка игра.
СРПСКИ ПИСЦИ СЛИКАРИ
СРПСКИ ПИСЦИ СЛИКАРИ
Радован Поповић
прво издање, 2008, 20,5 x 27 цм, 238 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN: 978-86-7549-869-8
1.998,00 РСД

Још један бисер из стваралачке радионице највећег зналца књижевног живота протеклога века, најплоднијег аутора српске биографистике. Уз помоћ откривалачке имагинације Радован Поповић сваком својом књигом обогаћује знања проучавалаца књижевне уметности. Ова сјајна књига открива нам богате, паралелне уметничке радионице од Ђуре Јакшића и Змаја до Немање Митровића – писце као сликаре... Неки су, уверићете се, изузетни мајстори и на том уметничком пољу. Неспорно, књига драгуљ, уметнички догађај нарочите врсте.

Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd сервис PlatiMo Комерцијалне банке
©2009 - 2012 — Службени гласник