Пре осамнаест година писац је отишао у Америку и Канаду да би разговарао са људима који су стварали историју. Срео је сведоке злочина и оне проглашене ратним злочинцима. Разговарао је са пучистима, са војводама, са командосима који су убацивани у Титову Југославију, са четницима који бране Дражу Михаиловића, са љотићевцима који га нападају. Слушао је емигранте који су слушали краља Петра II, Јована Дучића, Слободана Јовановића, Драгишу Васића, Николаја Велимировића... Сада су стотине прича састављене у једну.
БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ, КУЛТУРА И УМЕТНОСТ
Библиотеку Књижевне науке, уметност и култура чине три сегмента: Књижевна теорија, Књижевна историја и Уметност и култура. На тај начин ће Службени гласник попуњавати огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Гојко Тешић
Уредник Гласникове библиотеке Књижевне науке, уметност и култура Гојко Тешић, у оквиру које је покренуо 30 колекција, редовни професор Универзитета у Новом Саду – Филозофског факултета, уредник је низа библиотека у више издавачких кућа и главни и одговорни уредник листа Књижевна реч, од 1980. до 1984. Организовао је међународни научни скуп „Књижевно и преводилачко дело Станислава Винавера“ и уредио истоимени зборник радова, уређивао је библиотеку Албатрос „Филипа Вишњића“, а у Народној књизи покренуо је и уређивао библиотеке Појмовник, Контекст, Нови контекст, Словенска књижевна мисао, Крај века, Алфа, Случај, Трезор, Модерна традиција, Библиосфера, Напукло огледало. У издавачкој кући Откровење покренуо је библиотеке Текст, Авангарда и Постојбина, а код Чигоја штампе библиотеке Складиште и Рез. Основао је и уређивао краткотрајне књижевне ревије Итака, Авангарда, Алфа и Алманах Винавер, као и публикацију Печат о Крлежи, поводом стогодишњице Крлежиног рођења.

Колекција ЖИВОТОПИС
Биографске и аутобиографске приче о животима великих српских и светских писаца јесу она врста литературе која с правом проналази пут до широког читалачког круга. Узбудљива, провокативна, каткад и интригантна дела јесу нека врста романсираних штива која се читају с нарочитом читалачком знатижељом. Биографистика је важан сегмент сваке културе, па тако и српске. Колекцију ће чинити најзначајнија остварења домаћих и страних аутора.
ЕМИГРАНТИ
Мило Глигоријевић
прво издање, 2009,
16 х 23,5 цм, 516 стр.,
броширан повез, ћирилица
ISBN: 978-86-519-0263-8
ISBN: 978-86-519-0263-8
972,00 РСД





















