БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица, Весна Смиљанић Рангелов / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић
Затвори
Едиција СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ПОВЕЉЕ

УРЕДНИК: Милојко Кнежевић



ПОВЕЉА КРАЉА МИЛУТИНА МАНАСТИРУ БАЊСКА у две књиге
ПОВЕЉА КРАЉА МИЛУТИНА МАНАСТИРУ БАЊСКА у две књиге
ПОВЕЉА КРАЉА МИЛУТИНА МАНАСТИРУ БАЊСКА у две књиге
Светостефанска хрисовуља
приредио Ђорђе Трифуновић
саиздаваштво са Музејем у Приштини и Центром за очување наслеђа Косова и Метохије – Mnemosyne, прво издање, 2011, 24 х 34 цм, прва књига 212 стр., друга књига 268 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0839-5
1.100,00 РСД

Прва књига: прво интегрално фототипско издање изворног рукописа рашке повеље из 1314–1316, Светостефанске хрисовуље, коју је краљ Милутин издао по завршетку градње своје гробне задужбине, Манастира Светог Стефана у Бањској. Препис ове повеље у облику књиге (начињен приближно када и изгубљени оригинални свитак), пронађен 1889. у Старом Сарају у Цариграду, чији је текст штампан у два издања у Београду и Бечу 1890, први пут се изворно објављује према снимцима добијеним од истамбулског Музеја Топкапи.

У другој књизи, уз превод повеље на савремени српски језик, штампана су у аутентичном облику (фототипски) оба њена претходна издања, београдско (Љубомира Ковачевића) и бечко (Ватрослава Јагића); студија Ђорђа Трифуновића о историјату повеље (са прилозима, међу којима и девет досад необјављених писама Стојана Новаковића и Ватрослава Јагића о штампању повеље); студија академика Александра Ломе посвећена укупној топономастици споменика; два прилога Виктора Савића о односу изворног текста и његових графичко-типографских представљања; студија Гордане Томовић о географском простору, убикацији и границама Милутиновог дарованог властелинства.

Награда „Моштаница – за издавачки подухват године“, Бања Лука 2012.

Награда за вредно репринт издање другог фестивала „Пази шта читаш - хуманистика, култура, уметност".

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2022 — Службени гласник РС