БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА
НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА
Насеља, порекло становништво, обичаји - књига 1
приредио Борисав Челиковић
саиздаваштво са САНУ, прво издање, 2011, 16,5 х 23,4 цм, 812 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0891-3
330,00 РСД

Насеља српских земаља, прва књига едиције „Корени“, коју је, у сарадњи са Српском академијом наука и уметности покренуо Службени гласник, посвећена је делу Јована Цвијића, оца српске антропогеографије.

Како истиче приређивач Борислав Челиковић, већ сам наслов првог тома „има за циљ да укаже на првобитни наслов едиције Првог одељења српског етнографског зборника, осмишљене и покренуте по замисли Јована Цвијића и његових сарадника“.

Окосницу Челиковићевог избора представљају Цвијићеве студије објављене у Српском етнографском зборнику, почевши од „Антропогеографских проблема Балканског полуострва“, која је и у првобитној верзији „Насеља“ била уводна, и која је посебно значајна због чињенице да су у њој објављена и „Упутства за истраживање села“, на којима су тадашњи и будући истраживачи темељили свој рад. У овај избор Челиковић је уврстио и „Увод“ за другу књигу „Насеља“, као и фотографије из друге свеске пратећег „Атласа“ које представљају посебну драгоценост. Следи студија „Антропогеографски проблеми“, коју је Цвијић, у делимично измењеној варијанти, укључио у једну од својих најзначајнијих синтеза „Балканско полуострво и јужнословенске земље“. Ова књига је првобитно објављена на француском, а потом, у допуњеном издању, на српском, са значајним бројем нових фотографија, цртежа и карата, такође уврштених у овај избор. Следећа студија у овом избору су „Метанастазичка кретања, њихови узроци и последице“, такође саставни део „Балканског полуострва...“, којима Цвијић заокружује проучавања миграционих кретања балканског становништва. Коначно, ту је студија „Психичке особине Јужних Словена“, коју су постхумно приредили Цвијићеви ученици Јован Ердељановић и Боривоје Дробњаковић, а која, по много чему, представља круну наведених истраживања.

У Челиковићев избор уврштен је и Цвијићев извештај Српској краљевској академији из 1906. године, са прегледом резултата рада на пројекту и проблема са којима се сусрећу његови сарадници, као и етнографска студија „Упутства за истраживање народа и народног живота“ Цвијићевог ученика и најближег сарадника Јована Ердељановића.

Међу великим бројем чланака написаних о Цвијићевим антропогеографским радовима, Челиковић је издвојио „Цвијићеву антропогеографску школу“ Миленка С. Филиповића и „Рад Јована Цвијића на проучавању етнопсихичких особина Србије“ Петра Влаховића.

Уз „Библиографију Српског етнографског зборника“, која на најбољи начин сведочи о монументалности подухвата, и која је дата на крају, ова књига, тако, представља истовремено неопходно упутство за разумевање целокупне едиције и омаж човеку без кога ни упутство ни едиција не би били могући.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2019 — Службени гласник РС