БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић
Затвори
Едиција КОРЕНИ

УРЕДНИК: Борисав Челиковић


Пре више од једног века, знаменити научник Јован Цвијић са својим сарадницима и ученицима започео је вековни подухват српске науке: антропогеографско испитивање српских земаља у склопу кога су истраживана насеља, порекло становништва и обичаји. Студије настале у склопу овог пројекта објављиване су у Српском етнографском зборнику Српске краљевске академије и данас су права библиофилска реткост коју поседује мали број институција, библиотека и појединаца.

У оквиру едиције Корени биће објављена фототипска издања из Српског етнографског зборника, али и студије о пореклу српских породица, њиховим миграционим кретањима и обичајима, објављене у другим издањима. Обласно груписана издања ове едиције употпуњена су поговорима који указују на релевантне студије и расправе објављене у последњих пола века. Првих 17 књига Корена посвећене су предеоним целинама које обухватају територију централне и западне Србије: од Велике Мораве на истоку, Саве на северу, Дрине на западу, Рзава и Западне Мораве на југу.


НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ
НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ
НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ
НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ
НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ
НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ
НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ
НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ
НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ
НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ
НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ
НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ
НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ
НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ
НАСЕЉАВАЊЕ СРБИЈЕ
Насеља, порекло становништво, обичаји - књига 2
приредио Борисав Челиковић
саиздаваштво са САНУ, прво издање, 2011, 16,5, х 23,4 цм, 928 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0836-4
1.320,00 РСД
1.122,00 РСД

Студије:

Тихомир Р. Ђорђевић, Архивска грађа за насеља у Србији у време прве владе кнеза Милоша (1926), Становништво у Србији после Велике сеобе 1690. године (1927), Насељавање Србије за време прве владе кнеза Милоша Обреновића (1921), Село као друштвена заједница за време прве владе кнеза Милоша (1922), Збијање кућа и ушоравање села под кнезом Милошем (1914), Вароши у Србији за време прве владе кнеза Милоша Обреновића (1921)

Миленко С. Филиповић, Село у Србији крајем 18. и почетком 19. века (1954)

Боривоје М. Дробњаковић, Становништво у Србији за време Првог устанка (1954), О насељавању Црногораца по Србији у периоду 1847. до 1869. године (1924)

Радоје М. Ускоковић, Исељени Никшићи (1924)

Радослав Љ. Павловић, Кулизе (порекло и старина) (1952)

Љубомир Дурковић Јакшић, Досељавања у Кнежевину Србију (1957)

Поговор: Б. Челиковић, Уз грађу и студије о насељавању Србије

У прилогу објављене две колорисане карте: Порекло становништва северне Србије (1922) и Кнежевине Србије 1815–1833 (1901).

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2020 — Службени гласник РС