БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић

ТИТО
ТИТО
ТИТО
ТИТО
ТИТО
ТИТО
ТИТО
ТИТО
ТИТО
ТИТО
ТИТО
Феномен 20. века
Перо Симић
четврто издање, 2012, 17 х 24 цм, 500 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1425-9
990,00 РСД
842,00 РСД

Било да о личности и делу Јосипа Броза Тита имамо изразито или умерено лоше мишљење, било да нас крвав распад његове верзије југословенске државе и крајња политичка неспособност његових директних и индиректних наследника подстичу на некритички жал за временима његове диктатуре, или смо, међутим, склони да му – као да његови нису довољни – душу теретимо и греховима претходника – чињенице да је контроверзна биографија „највећег сина наших народа и народности“ фасцинантна, а његов утицај на судбину подручја које се данас назива Западним Балканом судбоносан – нити покушавамо нити можемо довести у питање.

У књизи Тито – Феномен 20. века, реч је о биографији Јосипа Броза, у којој аутор, користећи обимну грађу и дугогодишње новинарско искуство, нуди своје виђење једне од најинтригантнијих личности минулог века и без сумње најинтригантније личности у седамдесетогодишњој историји две бивше Југославије.

Писан са јасно израженим ставом, али и са изразитом способношћу за наглашавање спорних места – од загонетке Брозовог спорног идентитета, преко тајанствених периода у његовој преткомунистичкој и илегалној биографији, па све до тренутака у којима су у Маршала биле упрте очи ексјугословенске, па и светске јавности, а који, упркос томе, нису загонетни ништа мање од од тренутака прекривених велом анонимности – Симићев Тито читаоца подстиче да не само странице везане за догађаје који су му непознати него и оне посвећене догађајима за које је безброј пута чуо – прати са изузетним занимањем. Зато не чуди што су прва два издања ове књиге продата у педесет седам хиљада примерака.