БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица
Затвори
Едиција ПЕШЧАНА КЊИГА

УРЕДНИК: Бранко Кукић


У овој едицији објављене су антологије есеја, теоријске књиге из разних области (психологије, филозофије, науке, антропологије), трактате, студије о проблемима савременог света, о значајним уметницима и уметничким појавама. У књигама из ове едиције најчешће је реч о погледима и мишљењима који нису ни тренд ни мода, него на човека и свет гледају под пригушеним светлом, искоса и под повишеном температуром, што ће рећи – на особен и јединствен начин. У оквиру едиције излазе Пешчана Књига и Мала Пешчана Књига.


АНТОЛОГИЈА ФРАНЦУСКОГ ЕСЕЈА
АНТОЛОГИЈА ФРАНЦУСКОГ ЕСЕЈА
приредио Милан Комненић
прво издање, 2010, 15 х 23 цм, 516 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-0557-8
550,00 РСД

Француска књижевност се, не без разлога, сматра постојбином есеја.

Истина, будући да француска есејистика баштини тековине античке реторике, посланица, апорија, анала, трактата, софизама, проповеди, јавних беседа… има основа да се каже како есеј постоји још од антике. Претече есеја могуће је тражити и са приличним поуздањем наћи у теолошким, природословним, поучним или езотеријским расправама, у летописима, препискама, описима ратних похода, дијалошким беседама, дворским хроникама, путописима и животописима. Такође, и у модерним временима, есејистичке елементе, па чак и читаве „прерушене есеје“, сусрећемо на страницама дела која припадају другим књижевним родовима; пре свих у роману.

Но, будући да чувени Огледи Мишела Монтења из 1580. године представљају основу савременог схватања есеја, не треба да чуди што су Монтењеви сународници, у наредним вековима, у изградњи и историји овог жанра дали пресудан допринос. И због тога Антологија француског есеја Милана Комненића, коју је Службени гласник објавио 2010. године, далеко превазилази значај једне национално и језички омеђене антологије.

Комненић је у свој избор, који почиње са „Комиком карактера“ Анри Бергсона, а завршава „Другим правцем“ Жака Дериде, уврстио четрдесет пет аутора, са близу педесет њихових есеја.

Наравно, није успео да обухвати све есејисте од значаја, што уосталом, као и у било којој другој антологији – и не би било могуће.

Али, успео је да нам, кроз текстове неких од њених најзначајнијих представника, у доброј мери представи дух једне културе и једне епохе.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2019 — Службени гласник РС