У књижари „Геца Кон“, у четвртак 24. јуна, представљано је прво коло ДЕЛА СТАНИСЛАВА КРАКОВА.

Прво коло ове едиције обухвата десет књига, од којих је до сада објављено осам, и она је саиздавачки подухват Гласника и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, а покровитељи су Министарство културе и информисања Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама АП Војводине. Eдицију је уређивао одбор у саставу: Јелена Триван, Александар Јерков, Петар Пијановић, Младен Весковић, Зорана Опачић, Александар Гаталица, Гојко Тешић, Горан Максимовић и Петар В. Арбутина.

О књигама су говорили Александар Јерков, Младен Весковић, Зорана Опачић, Петар В. Арбутина и Александар Гаталица.

На самом почетку Арбутина је казао да је увезивање овако важних институција као што су Министарство културе, Покрајински секретаријат за културу, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ и Гласник у реализацији важних пројеката као Први светски рат у српској књижевности, Прозна дела српских научника и прво коло Изабраних дела Станислава Кракова неопходно, а констатовао је и да та врста помоћи Службеном гласнику никад није била овако континуирана.

„Краков је био ренесанса личност, био је један од најодликованијих бораца добровољаца, велики  колекционар уметничких дела, нумизматичар, филмски редитељ, његов књижевни салон био је врло познат. Био је такође активно укључен у све оно што је била културолошка, грађанска мапа тога времена. Чудесна личност која је успела да осветли нешто што је национално наслеђе“, открива Арбутина.

Професор Јерков је најпре изразио захвалност свим учесницима овог пројекта. „Задовољан сам у више нивоа“, рекао је Јерков, „најпре, као професор српске књижевности 20. века, јер смо показали ширину, моћ и величину српске културе у овако важним доменима као што је стваралаштво о Великом рату. Следећом едицијом смо показали да имамо плејаду врхунских научника који су истовремено и велики писци. Краков је опет искорак у другом правцу. То је покушај да пробијемо последње баријере где је остао траг неке мутне и оптерећујуће политике. Овим и оваквим гестом ми хоћемо да кажемо: судићемо о историјским делима и чиновима свих људи тамо где се томе суди, али ћемо све доприносе српској култури прикупити, а тамо где они подсећају на најплеменитије особине српског народа на почетку 20. века чуваћемо као неку драгоценост. А овим књигама добили смо можда најлепше издање сабраних дела деценијама уназад,“ истакао је Јерков.

Младен Весковић је констатовао да смо едицијом пред нама коначно успели да резимирамо век иза нас у књижевном смислу, а  да се српска култура у целини, књижевност пре свега, одужила једном значајном аутору који је стицајем ванкултурних околности био стигматизован и који је сада у свом пуном обиму, а пре света најбољим и најзначајнијим текстовима, коначно испред нас. „Свако ко буде читао ова дела суочиће се са једним изузетно живим занимљивим духом, човеком ванредне перцепције, културолошке дубине, каткад великих заноса. На овај начин сагледавање наше културе, књижевности, али и друштвене историје 20. века бића много потпуније“, закључио је Весковић.

Зорана Опачић, по речима извршеног уредника ове едиције приређивач најкомплекснијег тома, истиче чињеницу да је Краков опседнут темом Великог рата и балканских ратова, да је не само био учесник већ је преузео и улогу својеврсног чувара сећања. Деценијама после великог светског потреса покушавао је да непрекидно подсећа јавност на различите херојске догађаје из тог доба. „Занимљивост овог дела је у томе што ћете наићи на врло упечатљиве животне судбине и детаље о одбрани Београда, о херојству жена током борби у самом граду, несвакидашњим подвизима именованих и неименованих јунака. Чини ми се да је драгоцена и по томе што први пут доноси неке текстове и помера корпус Станислава Кракова у српској књижевности, упознаје јавност са проширеним корпусом и другачијим читањем онога што је он урадио“, истакла је Зорана Опачић.

Члан Редакционог одбора и извршни уредник едиције Александар Гаталица говорио је о сусрету са Краковом, сусрету са једним огромним наслеђем које не може да стане у десет томова, о даровитом новинару, талентованом писцу, човеку врхунског стила, некоме ко је био одсутан из књижевности потпуно неоправдано.

Гаталица је на крају похвалио и тим Службеног гласника – предан рад лектора и коректора, као и дизајнера Мирка Трбусића и Горана Ратковића за изузетно обликовање корица и књижног блока.