БИБЛИОТЕКА ДРУШТВО И НАУКА

Библиотека Друштво и наука обухвата више едиција. У њој се објављују дела из области социјалне и политичке мисли и широког поља друштвених и хуманистичких наука: антропологије, етнологије, медијских студија, историје, културологије, политикологије, примењене етике, психологије и социологије.

Друштво и наука
Друштво и наука
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Славиша Орловић, Јово Вукелић, Зорица Видовић Паскаш, Илија Вујачић (од 2005. до јула 2013), Тања Мишчевић (од октобра 2008. до 2012), Бошко Мијатовић (од септембра 2008. до 2013), Радован Биговић (1956–2012) – (уредник од 2008. до маја 2012)
Затвори
ФИЛОЗОФСКО-ТЕОЛОШКА ЕДИЦИЈА

Уређивао: Радован Биговић (1956–2012) - уредник од 2008. до краја маја 2012. године, Славиша Орловић


У оквиру Филозофско-теолошке едиције објављујемо дела која се баве граничним питањима науке, филозофије и теологије, пре свега репрезентативним делима из тих области. Заступљени су аутори који већ уживају значајан углед код нас и у свету, а настојимо да публикујемо и радове млађих аутора који се истичу озбиљним и квалитетним радом и оригиналношћу.


ЕСТЕТИКА ОТАЦА ЦРКВЕ
ЕСТЕТИКА ОТАЦА ЦРКВЕ
ЕСТЕТИКА ОТАЦА ЦРКВЕ
ЕСТЕТИКА ОТАЦА ЦРКВЕ
ЕСТЕТИКА ОТАЦА ЦРКВЕ
ЕСТЕТИКА ОТАЦА ЦРКВЕ
ЕСТЕТИКА ОТАЦА ЦРКВЕ
ЕСТЕТИКА ОТАЦА ЦРКВЕ
ЕСТЕТИКА ОТАЦА ЦРКВЕ
ЕСТЕТИКА ОТАЦА ЦРКВЕ
ЕСТЕТИКА ОТАЦА ЦРКВЕ
ЕСТЕТИКА ОТАЦА ЦРКВЕ
ЕСТЕТИКА ОТАЦА ЦРКВЕ
ЕСТЕТИКА ОТАЦА ЦРКВЕ
Aпологете – Блажени Августин
Виктор В. Бичков
саиздаваштво са Хришћанским културним центром, превео Радисав Маројевић, прво издање, 2010, 15 х 23 цм, 704 стр., тврди повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0217-1
550,00 РСД

Естетичка свест је најстарија и најуниверзалнија форма човековог духовног света, и уз то – високоразвијена и оријентисана ка дубинским, суштинским основама битија. Управо стога су естетичке вредности, као универзална квинтесенција духовног потенцијала културе, најмање подложне корозији времена и најмање зависе од језичких, етничких, религијских и сличних граница, које суштински утичу на друге вредности и форме свести. Отуда – и посебан значај изучавања естетичке свести других народа, других периода историје културе, а пре свега – древних. То се односи и на патристику. И мада се Оци Цркве нису специјално бавили естетичком сфером, нити су чак наслућивали њено постојање, они су објективно били „вредни“ и „савесни“ носиоци естетичке свести свога времена, која се у њиховом периоду, по свој прилици, најпотпуније и најадекватније остварила (иако у крајње дифузном виду) управо у њиховим безбројним текстовима, посвећеним најразноврснијој богословској проблематици. Она ће мало касније (у Византији и средњовековној Русији) наћи и адекватније форме у уметничкој култури. Међутим, у периоду прелаза од античке ка хришћанско-средњовековној култури (а нарочито – православној) нова естетичка свест се и формирала, и изражавала, и сачувала најпотпуније у светоотачкој литератури. А можда ће за будућа поколења управо тај слој патристике, aesthetica patrum, бити најзначајнији и најактуелнији. 

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС