БИБЛИОТЕКА ДРУШТВО И НАУКА

Библиотека Друштво и наука обухвата више едиција. У њој се објављују дела из области социјалне и политичке мисли и широког поља друштвених и хуманистичких наука: антропологије, етнологије, медијских студија, историје, културологије, политикологије, примењене етике, психологије и социологије.

Друштво и наука
Друштво и наука
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Славиша Орловић, Јово Вукелић, Зорица Видовић Паскаш, Илија Вујачић (од 2005. до јула 2013), Тања Мишчевић (од октобра 2008. до 2012), Бошко Мијатовић (од септембра 2008. до 2013), Радован Биговић (1956–2012) – (уредник од 2008. до маја 2012)
Затвори
ФИЛОЗОФСКО-ТЕОЛОШКА ЕДИЦИЈА

Уређивао: Радован Биговић (1956–2012) - уредник од 2008. до краја маја 2012. године, Славиша Орловић


У оквиру Филозофско-теолошке едиције објављујемо дела која се баве граничним питањима науке, филозофије и теологије, пре свега репрезентативним делима из тих области. Заступљени су аутори који већ уживају значајан углед код нас и у свету, а настојимо да публикујемо и радове млађих аутора који се истичу озбиљним и квалитетним радом и оригиналношћу.


ЗАШТО СЕ МОРАМО ЗВАТИ ХРИШЋАНИ
ЗАШТО СЕ МОРАМО ЗВАТИ ХРИШЋАНИ
ЗАШТО СЕ МОРАМО ЗВАТИ ХРИШЋАНИ
ЗАШТО СЕ МОРАМО ЗВАТИ ХРИШЋАНИ
ЗАШТО СЕ МОРАМО ЗВАТИ ХРИШЋАНИ
ЗАШТО СЕ МОРАМО ЗВАТИ ХРИШЋАНИ
Либерализам, Европа, етика, са писмом Бенедикта XVI
Марчело Пера
превела Дарјана Ранчић-Јерковић, прво издање, 2010, 13 х 20 цм, 204 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0616-2
660,00 РСД
99,00 РСД

И у оној мери у којој њене тековине прихвата, али и у оној мери у којој са сумњивим изгледима на успех од неких њених тековина покушава да се дистанцира, западна цивилизација је одређена својом хришћанском традицијом.

У књизи Зашто се морамо звати хришћани, коју је, у преводу Дарјане Ранчић Јерковић, Службени гласник објавио 2010, Марчело Пера, политичар, сенатор и бивши председник италијанског сената, „либерални мислилац близак традиционалном хришћанском начину мишљења“, полази од поменуте чињенице, указујући како модерни и постмодерни европски покушаји раскида са сопственим наслеђем не само да су бесмислени и контрапродуктивни него могу да буду и крајње штетни.

Подсећајући да су родоначелници либералне мисли – међу којима истиче Лока, Канта и „оце оснивача Америке“ – либерализам сматрали неодвојивим од хришћанске мисли, Пера антирелигијски настројеним либералима спочитава непромишљен радикализам и плиткоумље. У контексту мултикултуралне и мултирелигијске савремене Европе, онтолошки дефицит радикалног атеизма мислилаца пониклих у оквирима хришћанске традиције се, истиче он, упркос декларативној склоности ка мултиетничкој толерантности, наоко парадоксално, испоставља као фактор раздора, пошто, непосредно оспоравајући сопствену, посредно доводи у питање и друге, нехришћанске религије.

По Марчелу Пери, без хришћанства, либерализам остаје без темеља, Европа без идентитета, а етика без истине.

Предговор Папе Бенедикта XVI овој књизи, Перином светоназору даје својеврстан благослов Католичке цркве. Логично је претпоставити да би и ауторитети православног хришћанства, али и представници осталих религија, за већину његових ставова имали разумевање. Са благонаклоношћу радикалних атеиста, међутим, овај аутор тешко да може да рачуна.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС