БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ТЕМА

УРЕДНИК: Гојко Тешић


Посвећена је најмлађим посленицима књижевне мисли – дакле онима који суверено и оригинално улазе у свет науке. Разне теме из српске и других књижевности представљају стваралачки простор у коме себе проналазе они којима је ова уметност истински стваралачки изазов. Примарни истраживачки простор су јужнословенске књижевности.

(РАЗ)ОТКРИВАЊА
(РАЗ)ОТКРИВАЊА
Или о песничкој збирци Окровење Р. Петровића
Соња Чабрић
прво издање, 2012, 11 х 18 цм, 320 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1241-5
99,00 РСД

Приступивши Откровењу као истински модерном песничком остварењу, Соња Чабрић је посебну пажњу посветила осветљавању подтекста ове песничке књиге. Највидљивији слој подтекста јесте онај који води ка Библији и који је у Петровићевој поезији активиран у неколико слојева, од оног који подразумева један тип слика и симбола до оног који се односи на преуређивање и тих слика, и симбола и њиховог значења. Указујући и на околност да Растко Петровић, баш на библијској подлози, гради песнички свет у коме слике тела и телесног живота имају врло важну улогу, Соња Чабрић настоји да покаже у којој мери је сам библијски подтекст био подесан за заснивање провокативности Петровићеве поезије и за њену иновативност у контексту српске књижевности двадесетих година XX века.

Проф. др Радивоје Микић

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС