...Указао бих на то како је еротско искуство кондензовано у пословицама; а преко пословице „Нашла млада сикиру за врати“ и „Туђа жена, а своја сикира“ пребацио бих се на песму која нам је делимично позната из Вуковог периода „Све птичице лепо поју, али кос“; ту се помиње како се гост боји из буџака сикире! Као што видите преко секире може се далеко стићи. Ту бих сада цитирао Саву Дамјанова о предвуковском карактеру еротских песама; додао бих и да је та песма у којој све птичице лепо поју, а посебно кос, из песма-рице Аврама Милетића. А управо у тој песмарици су забележене и језички најуспелије еротске песме – ту језичка игра каткад достиже виртуозност. О самом Сави Дамјанову рекао бих тек једну реченицу која би се односила на читав његов истраживачки рад. Нешто као, како тражи оно што је живо у нашој књижевној традицији – спреман понекад тој књижевној традицији да дâ и вештачко дисање...
(Миливој Ненин)