Дела Мирослава Мандића, Слободана Тишме, Бранка Вучићевића и Војислава Деспотова, експлицитних и латентних јунака Ђорђевићевог текста, представљена су у светлу праксе дугог и узбудљивог тестирања уметничких постулата. Исходи ових читања су и опсењујући, и опомињући, а преко потребни. Храбро и тачно, Драган Ђорђевић указује на то да је Исус најдубљи доказ авангардног легитимитета концептуализма и концептуалног легитимитета авангарде, јер је дошао до нас управо онако како авангарда и долази до своје будућности – „као непроверена или бар тешко проверљива гласина, као мит и као легенда; као јунак чији је рискантни пројекат остао невидљив за историју, али и који се у односу на друге митске јунаке показао као продорнији у политичко-религиозној сфери.“
(Владислава Гордић Петковић)
Награда УЛУПУДС-а за комплетну опрему књиге на 65. Међународном сајму књига у Београду