Проза Ђорђа Марковића Кодера (1806–1891), као и његово песништво, представља једну од најоригиналнијих и најиновативнијих књижевних појава у српској (и не само српској!) књижевности XIX века. Од кратких лирско-поетских фрагмената (песама у прози), па све до сасвим развијених наративних целина (кратких прича), Кодеров прозни свет одликују непоновљива бујна митолошка имагинација, фантастика и говор симбола, све то наравно дато у својеврсној језикотворачкој шифри која представља специфичну ознаку целокупног његовог стваралаштва. Прозни текстови овога писца инкорпорирани су у његове спевове или као њихов интегрални део или у виду „Разјасница“ које су особени коментари спевова. Кодерове прозе могу се исказати као мистично-заумне приче какве наш романтизам (за разлику од европског) није неговао, које су отвориле врата симболизму, авангарди и постмодернизму.
Сава Дамјанов је редовни професор Српске књижевности XIX века на Филозофском факултету у Новом Саду, а Весна Малбашки Пуповац је професор српске књижевности.
.jpg)
.jpg)
