БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ТЕМА

УРЕДНИК: Гојко Тешић


Посвећена је најмлађим посленицима књижевне мисли – дакле онима који суверено и оригинално улазе у свет науке. Разне теме из српске и других књижевности представљају стваралачки простор у коме себе проналазе они којима је ова уметност истински стваралачки изазов. Примарни истраживачки простор су јужнословенске књижевности.

ОД МАТЕРЊЕ МЕЛОДИЈЕ ДО ХРИСТА
ОД МАТЕРЊЕ МЕЛОДИЈЕ ДО ХРИСТА
Jeлена Булајић
прво издање, 2013, 11 x 18 цм, 280 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1725-0
220,00 РСД

„У основи овог рада је интерпретативно проучавање лирских циклуса Магновења и Одјеци српског песника међуратне књижевности Момчила Настасијевића. Циљ проучавања био је да се утврди место ових дела у целокупном његовом поетском опусу. Основни контексти који су коришћени били су Настасијевићева експлицитна поетика као и поетика његовог лирског циклуса. С обзиром на то да је интертекстуално понављање основни структуротворни фактор лирског циклуса, приликом интерпретације су уочене одређене сликовне доминанте, које су у контекстима појединачних песама остваривале различите семантичке структуре и тако доприносиле семантичкој напетости циклуса у целини. На тај начин дошли смо до сложеног натциклусног значења, што нам је омогућило да установимо основне елементе слике света у овим делима."

Јелена Булајић

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС