Књига Размеђа књижевних токова на Словенском Југу једна је од ретких књига у којој се свеобухватно, критички и без предрасуда, на афирмативан начин, расправља о континуитету, прожимању и међусобној условљености књижевних токова, појава, догађаја и збивања на бившем југо/јужнословенском простору од најстаријих времена до данашњих дана. У време у коме је трагање за сопственим идентитетом нападно било обележено деструкцијом постојећих, устаљених вредности и заснивало се на вештачком, често трагикомичном проналажењу разлика и разлучивању чије је шта, те слепом истицању свога а порицању туђег и другачијег, овакав облик књижевног мишљења доноси значајно освежење и релаксацију. Значајно место у књизи дато је појединим врућим темама, појавама и питањима књижевног идентитета националних заједница и писаца бившег југословенског простора која су задуго сматрана непостојећим или другоразредним, а показало се да их је актуелна наука о књижевности обично дочекивала неспремна и немоћна да их адекватно објасни и утиче на њихов ток и значења. Књига првенствено испуњава оне сталне, поетолошке захтеве проучавања јужнословенских књижевности који се тичу настанка, динамичног развоја и међусобног односа књижевних процеса и токова на Словенском Југу, али није запостављен ни поетички аспект проучавања појединачних књижевних текстова, у складу са особеностима књижевне епохе у којој су настајали и ширили поље свога значења слично или истоветно на читавом овом простору.
БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ
Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).
УРЕДНИК: Гојко Тешић (у сарадњи с Влахом Богишићем)
Kомпаративна проучавања у јужнословенском културном простору (дакле, после распада друге Југославије, тј. СФРЈ) постају необично важна и у међународним размерама. Чини нам се да је проблем веза (културних, уметничких, нарочито књижевних) одговорније, савесније, сасвим отворено, без предрасуда, искључивости, подозрења, сумњичавости – могуће свеобухватније истраживати баш у срединама у којима су те везе биле битне и те како животне, доминантне. Можда је питање стваралачких веза на релацији Срби и Хрвати, и обрнуто, нешто што би на непристрасан начин разрешило многе дилеме које су већ ствар и историјске и политичке прошлости. Наравно, и све остале културе у додиру и супротстављањима у бившој Југославији део су истраживачког концепта ове колекциje.
ISBN 978-86-519-1051-0