Роман о историји, историја у роману представља српски и словеначки роман у развоју кроз 20. век, нарочито у 2. половини и на прелазу миленијума. У то време су обе националне књижевности направиле велики и за савремену књижевну ситуацију пресудан пут од заједничке послератне културне политике до оснивања два потпуно самостална књижевна система. То формирање било је подстакнуто са стране актуалних друштвених ситуација у којима су се налазиле Србија и Словенија, но, као увек, и сама књижевност је те ситуације не само одражавала, него се у њима неретко такође активно ангажовала. Развој романа као друштвено најосетљивије књижевне форме која се налази у пресудном и компликованом односу са историјом открива много шири поглед од искључиво књижевног – поглед друштвеног, историјског и (културно)политичког дешавања у обе земље. Посебна пажња је у том контексту посвећена књижевном постмодернизму – једном од најмлађих и најпровокативних феномена у развоју савремене књижевности. У књизи се све време преплићу српска и словеначка наука о књижевности па и сама књижевност, уз наглашавање њихових међусобних односа. ( Вaнеса Матајц)
БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ
Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).
УРЕДНИК: Гојко Тешић (у сарадњи с Влахом Богишићем)
Kомпаративна проучавања у јужнословенском културном простору (дакле, после распада друге Југославије, тј. СФРЈ) постају необично важна и у међународним размерама. Чини нам се да је проблем веза (културних, уметничких, нарочито књижевних) одговорније, савесније, сасвим отворено, без предрасуда, искључивости, подозрења, сумњичавости – могуће свеобухватније истраживати баш у срединама у којима су те везе биле битне и те како животне, доминантне. Можда је питање стваралачких веза на релацији Срби и Хрвати, и обрнуто, нешто што би на непристрасан начин разрешило многе дилеме које су већ ствар и историјске и политичке прошлости. Наравно, и све остале културе у додиру и супротстављањима у бившој Југославији део су истраживачког концепта ове колекциje.
ISBN 978-86-519-2892-8