БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Петар В. Арбутина, Александар Гаталица / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ЗНАК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Знак је нова српска модерна књижевнотеоријска библиотека... Створена је с намером да надомести недостатак капиталних Нолитових библиотекa Књижевност и цивилизација (уредник Јован Христић) и Сазвежђа (уредник Милош Стамболић) и Просветине – Књижевни погледи. Поред појединачних ауторских остварења колекцију обогаћују тематске хрестоматије и антологије теоријске мисли од антике до данашњих дана, потом велики зборници о појединим темама модерне књижевне науке. Посебан сегмент овог пројекта чиниће колекција Словенска књижевна мисао у којој ће бити представљене све словенске културе. Знак ће обухватити неколико серија посвећених најзначајнијим методолошким концепцијама у словенском поетичком простору (руском формализму, чешком структурализму, руској семиотици, Њитранској школи књижевне комуникације итд.), али и остварењима у ширем европском/светском контексту.Колекција Знак постаће тако и антологија модерне словенске/европске књижевне мисли...

АКТУЕЛНА ЧИТАЊА КАФКИНОГ ДЕЛА
АКТУЕЛНА ЧИТАЊА КАФКИНОГ ДЕЛА
Катарина Пантовић
прво издање, 2023, 228 стр., 13,5 х 20 цм, броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2971-0
1.430,00 РСД
1.358,50 РСД

Монографија Актуелна читања Кафкиног дела Катарине Пантовић представља драгоцен допринос књижевној теорији и компаратистици код нас. С обзиром на то да дело Франца Кафке има изузетну рецепцију у српској књижевности, преводилачку и креативну, важно је и у критичкој рецепцији указивати на новија, методолошки разноврсна приступања његовим књижевним остварењима. Ауторка у виду сажетог прегледа у првом делу студије указује на кључна тумачења Кафкине прозе током 20. века, посебно се задржавајући на студијама Кафка: ка мањинској књижевности Жила Делеза и Феликса Гатарија, „К“ Ђорђа Агамбена и „Ко поседује Кафку?“ Џудит Батлер. Ове иновативне постструктуралистичке увиде она представља са високом акрибичношћу и предочава уопште значај интердисциплинарности у читању Кафке.

               Проф. др Соња Веселиновић

У другом сегменту студије ауторка се одлучује за генерички приступ, те најпре сумира читаоцу историјат родних студија и њихову релевантност у пољу науке о књижевности, а опредељује се за три Кафкине приче – „Пресуду“, „Преображај“ и „Сеоског лекара“ – као илустративне за порозност родних идентитета код Кафке. Са савременог постструктуралистичког становишта ауторка виспрено указује на полисемију, херметичност и херменеутичку изазовност Кафкине уметности као оне која се опире дефинитивном тумачењу. Нарочито је прегнантна компаративна анализа два превода Кафкиног „Преображаја“ на српски језик кроз коју ауторка показује како своју сувереност пред Кафкиним текстом и поетском вредношћу његовог немачког изворника, тако и свој критички дар изражен кроз аргументовану оцену новог, Небеовог превода „Преображаја“ као инфериорног у односу на канонски превод Б. Живојиновића. Ауторка, такође, пажњу поклања захтевној теми Кафкиног утицаја на Хандкеа и из интертекстуалне призме коментарише низ формалних, стилско-језичких, мотивских и значењских паралела између дела двојице аутора.

               Доц. др Вук Петровић

Познато је да је Франц Кафка један од највише проучаваних писаца. Књига Катарине Пантовић Актуелна читања Кафкиног дела успешно предочава најбитније правце рецентних књижевних и филозофских тумачења овог аутора, успешно комбинујући помно читање, теоријска знања и своје изграђене филолошке компетенције како би нашој академској, али и широј јавности предочила начине на које се Кафка може читати и разумевати. Ово је несумњиво књига која представља значајан допринос проучавању и разумевању Франца Кафке у српској култури, али и бољем разумевању односа књижевне теорије, интерпретације, теорије рецепције и књижевне аксиологије.

             Проф. др Владимир Гвозден

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС