БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ЗНАК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Знак је нова српска модерна књижевнотеоријска библиотека... Створена је с намером да надомести недостатак капиталних Нолитових библиотекa Књижевност и цивилизација (уредник Јован Христић) и Сазвежђа (уредник Милош Стамболић) и Просветине – Књижевни погледи. Поред појединачних ауторских остварења колекцију обогаћују тематске хрестоматије и антологије теоријске мисли од антике до данашњих дана, потом велики зборници о појединим темама модерне књижевне науке. Посебан сегмент овог пројекта чиниће колекција Словенска књижевна мисао у којој ће бити представљене све словенске културе. Знак ће обухватити неколико серија посвећених најзначајнијим методолошким концепцијама у словенском поетичком простору (руском формализму, чешком структурализму, руској семиотици, Њитранској школи књижевне комуникације итд.), али и остварењима у ширем европском/светском контексту.Колекција Знак постаће тако и антологија модерне словенске/европске књижевне мисли...

АПОКАЛИПСА САД
АПОКАЛИПСА САД
Јовица Аћин
прво издање, 2012., 13,5 х 20 цм, 132 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-1403-7
550,00 РСД
468,00 РСД

Аћин истражује дело божанствено-безбожног Маркиза де Сада, и то у спрези с неколико пресудних момената из пишчевог живота. Маркиз је себе апокалиптизовао, и тако је постао пророк тела и црни пророк нашег времена. У овој књизи призиван је не да бисмо га разумели, што је постало већ само сујета, него да се попут њега не разочаравамо ни пред каквим искушењем опстанка. У том погледу је књижевност најнеопходнија лекција коју држи живот. Али, има ли још коме? Да ли неко још за ту лекцију мари? Колико год нас било на свету, свет све више некако бива пуст. Мучено жудњом за слободом, ово доба је устоличило смрт и злочин као ниједно раније.

Аћин пита Маркиза коме је поука о жудњи намењена. И можемо ли да опростимо себи, једнострано обузетим Добрим, кад не видимо Зло које у прилог себи подјарује ту уклету обузетост? Можемо ли да поднесемо зло које нам се гомила од почетка света? Опседнути смо, можда и зато, крајем света, до мере да не можемо више без илузија да догађаји уопште икада завршавају. Догађаји, очигледно је, могу без нас. Наше им је учешће сувишно. У томе је страхота: да смо жртва у нечему из чега смо искључени. Не морамо то да прихватимо, али морамо да живимо с тим а да нас то не убија.

Дело Маркиза де Сада је у многим елементима екстремна књижевност. А аутор ове књиге заправо трага за елементима теорије коју таква књижевност подједнако претпоставља и захтева.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2020 — Службени гласник РС