БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ЗНАК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Знак је нова српска модерна књижевнотеоријска библиотека... Створена је с намером да надомести недостатак капиталних Нолитових библиотекa Књижевност и цивилизација (уредник Јован Христић) и Сазвежђа (уредник Милош Стамболић) и Просветине – Књижевни погледи. Поред појединачних ауторских остварења колекцију обогаћују тематске хрестоматије и антологије теоријске мисли од антике до данашњих дана, потом велики зборници о појединим темама модерне књижевне науке. Посебан сегмент овог пројекта чиниће колекција Словенска књижевна мисао у којој ће бити представљене све словенске културе. Знак ће обухватити неколико серија посвећених најзначајнијим методолошким концепцијама у словенском поетичком простору (руском формализму, чешком структурализму, руској семиотици, Њитранској школи књижевне комуникације итд.), али и остварењима у ширем европском/светском контексту.Колекција Знак постаће тако и антологија модерне словенске/европске књижевне мисли...

КЊИЖЕВНОСТ И ИДЕНТИТЕТ
КЊИЖЕВНОСТ И ИДЕНТИТЕТ
Између потчињености и слободе
Жељко Милановић
прво издање, 2019, 13,5 х 20 цм, 296 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-2432-6
1.100,00 РСД
770,00 РСД

Тешко је порећи да књижевност учествује у обликовању идентитета, схваћеном у распону од формативног периода човековог живота, преко транзиционих искустава која настају у временима снажних напора да се један поглед на свет замени другим и изнова једнодимензионалним, све до периода у којима се успоставља одлучан критички однос према оформљеним и замишљено стабилним идентитетима без обзира на то из којих извора они преузимали своје садржаје. Обликовање идентитета или његово разобликовање у књижевном делу историја књижевности неретко уписује у регистар карактеристика одређеног периода или стила, појединачног опуса или опуса једне школе. Времена у којима се од књижевности захтева да буде серијски произвођач идентитета који следи очекивања једне политике или једне религије, једног схватања историје, рода, економије или било које теорије која не омогућава сусрет с другим и различитим, остају маркирана као времена у којима је књижевност потчињена.

Перси Б. Шели је говорио да човек не може да каже да ће писати поезију. Данас, када се од књижевности очекује да одговори на императиве тржишта, националног регионалног или наднационалног, књижевност не може да каже да ће понудити идентитете које тржиште једино жели. Одговор књижевности данас је слобода. Потчињеност која самозадовољно говори да је слобода уништава и унижава сваку уметничку вредност књижевности.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2020 — Службени гласник РС