БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић / Ранији уредници: Наташа Марковић
Затвори
Колекција ЗНАК

ОСНИВАЧ И УРЕДНИК: Гојко Тешић


Знак је нова српска модерна књижевнотеоријска библиотека... Створена је с намером да надомести недостатак капиталних Нолитових библиотекa Књижевност и цивилизација (уредник Јован Христић) и Сазвежђа (уредник Милош Стамболић) и Просветине – Књижевни погледи. Поред појединачних ауторских остварења колекцију обогаћују тематске хрестоматије и антологије теоријске мисли од антике до данашњих дана, потом велики зборници о појединим темама модерне књижевне науке. Посебан сегмент овог пројекта чиниће колекција Словенска књижевна мисао у којој ће бити представљене све словенске културе. Знак ће обухватити неколико серија посвећених најзначајнијим методолошким концепцијама у словенском поетичком простору (руском формализму, чешком структурализму, руској семиотици, Њитранској школи књижевне комуникације итд.), али и остварењима у ширем европском/светском контексту.Колекција Знак постаће тако и антологија модерне словенске/европске књижевне мисли...

УТОПИЈА СМЕХА
УТОПИЈА СМЕХА
Игор Перишић
прво издање, 2013, 13,5 х 20 цм, 488 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-1732-8
1.430,00 РСД
1.216,00 РСД

„Игор Перишић један је од највреднијих млађих мислилаца о књижевности. Он може имати научну будућност у мери једне „утопије озбиљности“ и буде ли задржао истраживачку вољу и посвећеност, пред њим су све саме озбиљне и тешке књиге. Овој можда недостаје коначно теоријско обједињење да би постала „Игорова теорија“, али она има све друге врлине, посебно јако теоријско хтење и напетост сензибилитета који мора да се изрази. Тумачи књижевности то код нас имају врло ретко. Уколико му његов не увек сасвим сталожен и академски досадан живот не буде поставио превелике препреке, од њега се могу очекивати успеси и достигнућа у различитим областима којима се интересује. Из перспективе једне немогуће вечности, одлучујуће је питање разлике између одличне књиге о смеху и сопствене теорије смеха. И ово прво је више него довољно, за ово друго се добија Нобелова награда, али и тога је, додуше у другим дисциплинама, било. Није тако рђаво, са становишта утопије смеха, а ни саме историје у којој није ништа боље бити трагичан, испасти смешан. Политика овога рада везана је за једно дивно становиште да се свету, намргођеном и грубом, објави како постоји једно другачије културно окружење које бисмо имали да смо смеху посветили неко јеванђеље. Хегел мисли да дух може наћи само оно што тражи, из чега за тзв. строгу науку настају непремостиве тешкоће када се, рецимо, истраживач „саплете“ о налаз који ће му донети награду рецимо када отвори фиоку да узме филм па утврди да је он упропаштен непознатим зрачењем, или када хоће да темељно очисти антену, па због тога мора да уклони и птичје гнездо са ње; а и то су јединствени часови који су готово директно водили ка Нобелу, за разлику од Ајнштајна или Деброљија. Игор Перишић је писао о смеху онако како треба и како се код нас ретко пише, и зато му се његов све старији професор са уважавањем и наклоношћу осмехује.“


Александар Јерков

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2020 — Службени гласник РС