БИБЛИОТЕКА КЊИЖЕВНЕ НАУКЕ

Библиотеку Књижевне науке чине колекције сврстане у оквиру Књижевне теорије и Књижевне историје. На тај начин Службени гласник попуњава огромну празнину у српском издаваштву новијег времена, која је настала после гашења фундаменталних библиотека српске културе као што су Књижевност и цивилизација, Сазвежђа, Књижевни погледи и многих других. Намера је да се објављују најзначајнија остварења светске књижевнотеоријске мисли – дела која припадају традицији а у много чему су битно одредила контекст модерне науке о књижевности, и остварења настала у новијем времену, и она која се намећу својом изузетном иновативношћу. Наравно, и оно што је модерно у српској науци о књижевности, а део је традиције, и оно што је новина чиниће ову библиотеку вишеструко занимљивом (то јест од најстаријих а значајних, па све до најновијих/најмлађих који стварају неку нову научну традицију).

Књижевне науке
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Гојко Тешић, Милка Зјачић Аврамовић, Наташа Марковић, Маја Живковић
Затвори
Колекција ПОЕТИКА

УРЕДНИЦИ: НАТАША МАРКОВИЋ И ПРОФ. ДР ГОЈКО ТЕШИЋ


Књиге у којима уметници пониру у себе, у којима се њихова поетичка начела преображавају у најчудеснија откровења стваралачког духа. Колекција Поетика сведочи да је уметност оно што чини живот, што га надахњује, што му даје значај – она је сведочанство да ништа не може заменити снагу и лепоту стваралачког чина.

ТРАДИЦИЈА И ИНДИВИДУАЛНИ ТАЛЕНАТ
ТРАДИЦИЈА И ИНДИВИДУАЛНИ ТАЛЕНАТ
Томас Стерн Елиот
прво издање, 2017, 15 х 18 цм, 292 стр., броширан повез, латиница,
ISBN 978-86-519-2124-0
1.100,00 РСД
935,00 РСД

Традиција има много шири значај. Не може се наследити, а ако вам је потребна, морате је стећи великим трудом. Она на првом месту обухвата осећање историје за које, безмало, можемо рећи да је неопходно свакоме ко би хтео да буде песник и после своје двадесет пете године; а то осећање историје укључује запажање не само онога што је прошло у прошлости, већ и што је садашње у прошлости; осећање историје присиљава човека да не пише прожет до сржи само својом генерацијом, већ са осећањем да читава европска литература, почев од Хомера, и у оквиру ње читава литература његове сопствене земље, истовремено егзистирају и истовремено сачињавају један поредак. Такав историјски смисао, што значи смисао за ванвременско као и за временско или за ванвременско и временско узете заједно, јесте оно што једног писца чини традиционалним. А то је у исти мах и оно што код писца, побуђује најснажнију свест о његовом месту у времену, о његовој савремености.

Ниједан песник, ниједан уметник, нема сам за себе целовито значење. Његов значај, оцена његовог дела, јесте оцена његовог односа према мртвим песницима и уметницима. Јер не можете га самог оцењивати; морате га, ради контраста и поређења, поставити, међу мртве. Мислим да је ово принцип естетичке, а не само историјске критике. Нужност да се он саобрази, укључи, није једнострана; оно што се догађа када се створи неко ново уметничко дело јесте нешто што се у исти мах дешава и са свим уметничким делима која су му претходила. Постојећи споменици образују међу собом један идеалан поредак, који се модификује увођењем новог (уистину новог) уметничког дела. Постојећи поредак је потпун све док се не појави то ново дело; а да би се одржао ред и после новине која се наметнула, читав постојећи поредак мора да се макар и најмање измени; и тако се односи, сразмере, вредности сваког уметничког дела поново саображавају целини; а то представља уклапање старог и новог.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2020 — Службени гласник РС