БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)

АНГАЖОВАНИ АНДРИЋ
АНГАЖОВАНИ АНДРИЋ
1944–1954
Ратко Пековић и Слободан Кљакић
прво издање, 2012, 17 х 24 цм, 300 стр., тврд повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-1212-5
1.320,00 РСД
1.122,00 РСД

Биографи и критичари Иве Андрића  до сада су посвећивали врло мало пажње, или су сасвим заобилазили, тему друштвеног ангажмана великог писца, и то у једном од најплоднијих периода његовог литерарног стваралаштва. 

У времену омеђеном 1944. и 1954, Андрић је улагао велику енергију и савесно испуњавао дужности члана Управе Удружења књижевника Србије, председника Савеза књижевника Југославије, народног посланика, пот-­председника Друштва за културну сарадњу Југо­сла-­вија–СССР, члана Управног одбора Друштва за културну сарадњу Југославија–Француска, Савезне комисије за упис народног зајма, Комитета интелектуалаца за одбрану мира, Одбора за иностране послове, Уметничког савета за кине­ма­тографију, Националне комисије ФНРЈ за УНЕСКО… да набројимо само неке од његових друштвених обавеза.

Андрићев ангажман аутори су сагледавали из ширег политичког, идеолошког, културног и социолошког угла, кроз призму бурних збивања на југословенском књижевном и културном попришту током прве поратне деценије. Као један од ретких тзв. грађанских писаца вољно интегрисаних у изградњу новог поретка, за собом је оставио дубоке, веома особене трагове друштвеног ангажмана, у којима се препознају и нити врхунски однеговане дипломатске вештине.

Песак заборава је током протеклих деценија прекрио многе Андрићеве ,,ангажоване“ прилоге, расуте у безмало свим значајнијим дневним и недељним листовима, у књижевним гласилима и часописима, у омладинским, студентским, војним, фронтовским, женским, задр­у-­жним и синдикалним новинама оног времена.

Посебну драгоценост овог истраживања представља откриће бројних Андрићевих текстова, до сада непознатих јавности – бележака, скица, записа, говора, реферата, предавања и дискусија, као и докумената који се чувају у његовој личној заоставштини у Архиву САНУ, Документационом центру Задужбине Иве Андрића, Архиву Југославије и Историјском архиву Београда.

Овом књигом аутори су пишчев живот и дело осветлили и изван литерарног поља на један нов, полемичан и изазован начин, што ће свакако подстаћи нова истраживања.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС