БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)

1941.
1941.
Година која се враћа
Славко Голдстеин
саиздаваштво са Синопсисом из Сарајева, прво издање, 2012, 17 х 24 цм, 508 стр., тврди повез, латиница
ISBN 978-86-519-1089-3
1.100,00 РСД
220,00 РСД

У сарадњи са издавачком кућом Сyнопсис, Службени гласник је ове године објавио књигу интригантног наслова 1941 – година која се враћа, у којој познати хрватски издавач и публициста Славко Голдстеин, исписујући личну и породичну биографију, нуди прилично обимну студију једног поднебља и једног времена, које, као што сам наслов казује, упркос бројним покушајима да се докаже супротно – није престало да траје.

Имајући у виду да му је отац, припадник народа осуђеног на погром, страдао у Другом светском рату као жртва усташке страховладе, поштовање је достојна неострашћеност с којом Голдстеин промишља природу и праксу једног злочиначког покрета и режима, а имајући у виду да је сам био део партизанског револуционарног братства, хвале је вредна еманципованост ових страница у односу на сваку врсту идеолошког екстремизма.

Ипак, један од могућих утисака након читања ове књиге, могао би да буде како је аутор, без буке и беса лоцирајући екстремне експликације једне нацистичке идеологије – уплашивши се, можда, незгодне конотације сопственог наслова, а можда мудро препуштајући читаоцу да непријатне аналогије и консеквенце извлачи сам – пропустио да се озбиљније позабави њеним мање екстремним и барем наоко мање опасним варијантама.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС