БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012), Петар В. Арбутина, Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић

ТРАГАЊЕ ЗА ЗЛАТНИМ РУНОМ
ТРАГАЊЕ ЗА ЗЛАТНИМ РУНОМ
Коментари VI и VII књиге Златног руна
Борислав Пекић
приредиле Љиљана и Александра Пекић,прво издање, 2020, 17 х 24 цм, 684 стр., тврд повез, латиница
ISBN 978-86-519-1897-4
2.970,00 РСД
2.525,00 РСД

Да ли бисмо на основу Пекићевог истраживања, као у књизи која је пред нама, успели да реконструишемо, у некаквом хипотетичном инверзном процесу, Златно руно? Или би нам Пекићев итинерер помогао да пронађемо неку нашу лађу Арго и неко само наше Руно. 

Можда то и јесте био циљ, без обзира на наша претходна читања Руна и на то да ли уопште постоје. Пекићева истраживања и размишљања о Златном руну или о његовим појединачним епизодама подразумевају истовремено саопштавање и размишљање о саопштеном. Ту форму роман не дозвољава, а интимност дневничких записа подразумева, зато Пекић ствара тај план промишљања „испирања злата“ из густог талога речи, историјског памћења или митолошког наслеђа.

Петар В. Арбутина

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2020 — Службени гласник РС