БИБЛИОТЕКА СВЕДОЦИ ЕПОХЕ

Гласник баштини традицију објављивања службених новина Србије, која траје од Новина сербских (1813) до данас. У службеним новинама огледао се правни, економски, културни и књижевни живот државе. Сведоци епохе су стотине аутора који су писали и објављивали у њима: Јован Дучић, Милутин Бојић, Растко Петровић, Станислав Винавер... Ту традицију Гласник чува кроз своја издања и библиотеке – једна од њих је и библиотека Сведоци епохе.

Дневничке забелешке о свакодневици, политици, неспоразумима, невољама, о полемичким споровима, пријатељствима, непријатељствима, љубави, мржњи и свему ономе што је прошлост у савремености и савременост која одлази у прошлост. Нефикционална литература која каткад јесте и живља и узбудљивија од фикционалне. Библиотека која ће сабирати мемоарске текстове, дневнике, преписку – све оно што је тзв. информатичка револуција прогутала као форму индивидуалности, посебности, осећајности...

Svedoci epohe
Сведоци епохе
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)
Затвори
СВЕДОЦИ ЕПОХЕ
УРЕДНИЦИ: Петар В. Арбутина, Борисав Челиковић, Гордана Милосављевић Стојановић / Ранији уредници: Миодраг Раичевић, Јово Вукелић, Слободан Гавриловић (од новембра 2007. до краја 2012)

ЦРТЕЖИ И ЗАПИСИ
ЦРТЕЖИ И ЗАПИСИ
ЉУБИША Р. ЂЕНИЋ РУЈАНСКИ
саиздаваштво са Библиотеком Љубиша Р. Ђенић, приредио Слободан Радовић, прво издање, 2011, 22 х 26 цм, 225 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0778-7
99,00 РСД

Бројна су била интересовања и преокупација Љубише Ђенића, човека који је својим деловањем у периоду од почетка тридесетих до краја осамдесетих година 20. века, заслужио сећање – не само у родној Чајетини и целом златиборском крају него је, о чему сведочи и ова књига, оставио дубок траг у српској култури. Интересовао се за етнологију, етнографију, историју... Преко пет деценија прикупљао је, сређивао и објављивао народне умотворине свог завичаја. Објављивао је у 58 листова и часописа. Своје вишедеценијско истраживање родног краја крунисао је Златиборским летописом који представља његово животно дело.

Па, ипак, посебно место у хијерархији Ђенићевих интересовања заузимала је архитектура златиборских брвнара и прошлост старих кућа и других грађевина, а посебно место у хијерархији његових преокупација – рад на цртежима којима је те брвнаре и друге грађевине сачувао од заборава.

Говорећи о својим ликовном радовима, Ђерић је скромно истицао како у њима не види уметничку, већ искључиво документарну вредност. Лепота његових цртежа, међутим, казује нам да та скромност није била оправдана. А чистота језика његових записа, иако аутор није показивао књижевне претензије, читаоцу пружа неспоран литерарни ужитак.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2021 — Службени гласник РС