БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица, Весна Смиљанић Рангелов / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић
Затвори
Колекција ГЛАСНИК

УРЕДНИЦИ: Татјана Чомић

Ранији уредници: Јовица Аћин
Мултиформна библиотека у којој су дела из различитих области знања и искуства, са богатим и подстицајним, мислилачким и доживљајним, истраживачким и визионарским, и уопште откривалачким садржајем. Али, увек књиге из којих се може учити и које се могу волети, књиге добрих гласова и из пера изванредних гласника.

ВИЗИЈА И ИСКУСТВО
ВИЗИЈА И ИСКУСТВО
ВИЗИЈА И ИСКУСТВО
ВИЗИЈА И ИСКУСТВО
ВИЗИЈА И ИСКУСТВО
ВИЗИЈА И ИСКУСТВО
ВИЗИЈА И ИСКУСТВО
Марија Самбрано
превела Александра Манчић, прво издање, 2011, 12 х 20 цм, 432 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-0709-1
220,00 РСД

У четири репрезентативна дела Марије Самбрано (1904–1991), ученице Хосеа Ортеге и Гасета, сад окупљена у једној књизи (Снови и време, Исповест: књижевни жанр, Шумски пропланци, Блажени), представљени су темељни аспекти њене филозофије, од изванредног значаја у европској мисли у 20. веку. Она овдашњем читаоцу дочаравају ауторкину дубоко шпанску и недвосмислено универзалну мисао. Марија Самбрано се као мислилац посветила напору да докучи односе између појединца и стварности – која је по њој увек тајанствена и недокучива, чак и када изгледа блиска и приступачна – кроз спој филозофије и поезије. Она сама је записала да је „човек и божанско“ наслов који можда најбоље одговара њеном целокупном делу. Однос човека према божанском, према корену светости у њему и изван њега, према бићу које жели да избије на светлост, да се покаже виђењу, јесте константа у њеном делу. Било да је у питању феноменологија божанског, личности или сна, увек је реч о откривању „онога што се појављује“, феномена који својим појављивањем чини да људско биће буде оно што јесте. То је потрага од суштинске важности, потрага за светом, неухватљивом суштином људског која се, међутим, показује као многострука, и коју ауторка истражује под видовима „богова“, „времена“ или „историје“.

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС