БИБЛИОТЕКА УМЕТНОСТ И КУЛТУРА

Уметност и култура је жанровски и поетички најбогатија библиотека Службеног гласника. Иако све Гласникове књиге посредно припадају овој библиотеци, она је окренута ка истраживању традиционалних имодерних, апострофирању актуелних и препознавању нових тенденцији у уметности и култури. Оригинални ауторски и уреднички приступ, избор тема и дела, провокативност и иновативност, отварање нових перспектива писања и читања само су неке од карактеристика које ову библиотеку чине јединственом не само унутар српског говорног подручја, већ и шире.

Уметност и култура
Уметност и култура
О БИБЛИОТЕЦИ
УРЕДНИЦИ БИБЛИОТЕКЕ
Петар В. Арбутина, Никола Вујчић, Гордана Милосављевић Стојановић, Милка Зјачић Аврамовић, Маја Живковић, Татјана Чомић, Гојко Тешић, Бранко Кукић, Владимир Кецмановић, Александар Гаталица, Весна Смиљанић Рангелов / Ранији уредници: Јовица Аћин, Миодраг Раичевић, Наташа Марковић
Затвори
Колекција НИЗ

УРЕДНИК: Гојко Тешић

у сарадњи са Слободаном Гавриловићем (од новембра 2007. до краја 2012)

Изабрана или сабрана дела значајних посленика српске књижевности и културе јесте оно по чему се мери вредност националне културе. Такав подухват је мисионарски у свакој средини и изазов је за сваког издавача.


ВРТОВИ НЕСТВАРНОГ
ВРТОВИ НЕСТВАРНОГ
Сава Дамјанов
прво издање, 2011, 14 х 20 цм, 400 стр., броширан повез, ћирилица
ISBN 978-86-519-0953-8
220,00 РСД

„Крећући се у подручју које је у науци о српској књижевности једва било обрађено, Дамјанов је испољио неколико истраживачких особина које су очигледно обезбедиле успех његовом испитивању фантастике у српској књижевности предромантизма. Да би се стекао увид у ово раздобље српске књижевности, било је неопходно ишчитати, пре свега, томове и томове на славјаносербском језику писаних романа, драма, епова и других дела, трагати за ретким издањима и систематизовати све то: он се успешно снашао на том првом и најсложенијем делу посла. Потом, морао je ући и ушао је у обимну литературу посвећену у свету и код нас феномену фантастичке књижевности, теоријским и историјским аспектима овог питања. Пошто је сва та искуства применио на материјал српске књижевности с границе XVIII и XIX века, он је своју грађу успео да презентира као добро усклађену целину. Апарат и основни текст су у срећно нађеној равнотежи, тако да овај иначе сложени поступак излагања и типолошких проверавања старих текстова тече природно и лако се прима, а читава студија има неопходну прегледност. Ту је, дакле, Сава Дамјанов пружио доказе о својој способности и дару да се креће кроз домаћу и страну литературу везану за тему коју је изабрао, да улази у суптилности старих текстова предромантичке епохе српске књижевности, што подразумева одлично познавање њиховог језика, да организује грађу тако да она проговори на аргументован и убедљив начин. Студију Корени модерне српске фантастике Саве Дамјанова треба читати као озбиљан и убудуће незаобилазан књижевноисторијски увид, који подразумева и могућности реинтерпретације српске књижевне традиције у најширем контексту“.

Милорад Павић

Comodo Verified by VISA MasterCard SecureCode Banca Intesa Beograd
©2009 - 2024 — Службени гласник РС